У срцу Србије, где традиција и модерно сточарство иду руку под руку, налазе се домаћини који својим радом показују да је живот на селу не само могућ, већ и испуњен бројним могућностима. Један од њих је Душко Леонтић, који заједно са својим сином, гради савремену фарму

Климатске промене, ниска откупна цена меда и поплава фалсификата на тржишту – то су три ударца од којих се српско пчеларство тешко опоравља. Док прави мед нестаје са полица, преваранти трљају руке. На београдском Сајму меда сваке године све је мање излагача. Фалсификовани мед, некада реткост, данас

Под слоганом „Краљевачки кајмак – Бренд који траје“, већ 15. годину заредом одржава се „Кајмак бал“, манифестација у организацији београдске подружнице Завичајног друштва Краљево. Овај догађај слави један од најпрепознатљивијих српских млечних производа, чија традиција производње траје вековима. Краљевачки кајмак одавно је превазишао границе Краљева и Србије.

Традиционална „Белоблатска кобасица“ одржава се овог викенда у Белом Блату, селу надомак Зрењанина. Дводневна манифестација посвећена добром залогају окупила је велики број излагача, од произвођача сухомеснатих производа, чварака, домаћих колача, вина и ракије, сирева и млечних производа, меда и предмета од дрвета, до крзнара и опанчара. Као и

Слободан Боба Антић (35) и његова супруга глумица Јелена Филиповић Антић из Врања власници су Самсаре доброг укуса. Код њих се осим самсе могу купити домаће пите, ванилице, салчићи и прпећ. Боба је по струци економиста, али су како каже љубав према тесту и необичан спој са

Магареће млеко – природни еликсир који је спас за многе, али доступан само реткима. Његова лековита својства већ вековима су позната, посебно за плућне болести, астму и бронхитис. Међутим, овај драгоцени напитак није лако пронаћи. У срцу Ковиља, малог места познатог по природним лепотама, један човек

У савременом свету убрзаног живота, дилема између домаћег кувања и куповине готових јела постала је свакодневна. Са једне стране, многи сматрају да је кућа која мирише на кувану храну симбол топлине и породичне блискости. Са друге стране, све више људи се окреће практичности и штеди време

Пчеларство је једна од најстаријих људских делатности која повезује природу и човека у симбиози од које сви имамо користи. На Златару, планини познатој по чистој природи, професор Ђоко Зечевић годинама води своје пчелињаке, делећи знање и искуство са заједницом. „Иако су пчеле законски сврстане у ситну стоку,

Горан Овчаров је заменио удобности живота у Шведској и успешну каријеру за живот у срцу Србије, у селу Кремна. Узгајајући Моравке, аутохтону расу свиња, и производећи органско месо, Горан је оживео традиционалне вредности и показао како љубав према отаџбини и природи може постати животна мисија. „Живео сам

На 11. Зимској школи за пољопривреднике у Пожеги, Миломир Станојчић, дипломирани економиста из Ужица и страствени фармер, одржао је инспиративно предавање о својим искуствима у узгоју коза расе Алпино. Са девет година праксе, он је поделио драгоцене савете и охрабрио присутне да се упусте у овај