Велика светиња долази у Београд, ево зашто је важна за Србе

Део Часног Крста, дар Светог кнеза Лазара манастиру Ватопеду, ускоро ће стићи у српску престоницу, саопштила је Српска православна црква.

Како се наводи у саопштењу, хиљаде верника синоћ је могло да у живом преносу на интернетским платформама СПЦ прати разговор патријарха Порфирија и архимандрита Јефрема, игумана светог манастира Ватопеда, и том приликом чују радосну вест.

Разговору о нераскидивим духовним, историјским, али и савременим везама српског народа и Свете Горе, са посебним освртом на манастир Ватопед и значај благословене светиње Појаса Пресвете Богородице, придружили су се и митрополит нишки Арсеније и бројни гледаоци, који су, како се наводи, кроз питања патријарху Порфирију и игуману Јефрему ”дошли до нових сазнања и непроцењивих духовних поука”, додаје се у саопштењу.

Део Часног Крста који је Свети кнез Лазар даривао манастиру Ватопеду на Светој Гори припада драгоценим хришћанским реликвијама које сведоче о вековним духовним и историјским везама српског народа са Светом Гором.  Према црквеним изворима, ова светиња доспела је у посед српских владара у средњем веку, а њен долазак повезује се са догађајима након победе српске војске над Бугарима у бици код Велбужда 1330. године.

Неколико деценија касније, крајем 14. века, Свети кнез Лазар Хребељановић даровао је манастиру Ватопед део Часног Крста, заједно са другим драгоценим светињама. О том дару сведочи и манастирско предање, као и историјско сликарство у светогорској обитељи. Према подацима Српске православне цркве, реликвија се чува у посебном кивоту, заједно са честицама моштију светитеља.

Дар кнеза Лазара није био само прилог једном манастиру, већ и израз дубоке духовне повезаности српских владара са Светом Гором. Манастир Ватопед има посебно место у историји српског монаштва и због веза са Светим Савом и Светим Симеоном Мироточивим, који су у њему боравили пре оснивања Хиландара. Чување Лазаревог дара кроз векове зато представља и сведочанство о трајним везама српског народа са овим значајним православним духовним средиштем.

Према опису који преноси манастир Ватопед, реликвија се поштује као део Крста на којем је, према хришћанском веровању, распет Исус Христос. У манастиру се чува у сребрном реликвијару, украшеном бисерима, природним кристалима и орнаментима.

На сребрним вратницама налазе се урезани ликови светитеља и њихова имена на српском језику. Предмет тако сведочи не само о поштовању хришћанских реликвија већ и о уметничком умећу и духовној култури средњовековне Србије.

За православне хришћане Часни Крст представља симбол Христовог страдања, жртве, победе над смрћу и Васкрсења. Поштовање делова Часног дрвета укорењено је у црквеном предању још од ранохришћанског периода, а током векова бројни делови реликвије чувани су у великим манастирима и црквама.

Извор: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/248899/spc-deo-casnog-krsta-uskoro-stize-u-beograd/vest/Етно Србија