Божур као симбол среће и моћи

Божур спада у омиљено цвеће у Србији опевано у песмама, а и у народу је познат и под именима арапче, духовска ружа, краљев цвет…

Најлепши цвет
Божур (лат. Paeonia) је вишегодишња зељаста или полудрвена биљка са поџемним кртоласто задебљалим стаблом. Расте у умереним климатским условима Европе, северозападне Америке и Азије.
Легенда каже да су прве божуре у Енглеску донеле римске легије још 1200. године. У Европи се гаји већ више од 600 година, а у ботаничким књигама први пут је описан 1636. У почетку је украшавао баште богаташа и царске вртове, због чега се још зове и царски цвет.

Илустрација: Божур је цвеће које успева на плодном земљишту слабо киселе реакције и умерене влаге
Име божура потиче од кинеске речи схо yу, што значи најлепши. Божур је у Кини симбол богатства, лепоте и части, вероватно због његове црвене боје, и заједно са цветом шљиве традиционални симбол Кине. У кинеској уметности божур се користи симболично, а мотиви овог, нарочито црвеног, се могу наћи на познатим кинеским свилама, посуђу, као и на дрвеним резбаријама. Божур је прихватио и Јапан где слови за симбол добре среће и мира, нарочито када се приказује у пуном цвату.

Божур је цвеће које успева на плодном земљишту слабо киселе реакције и умерене влаге. Отпоран је на ниске температуре и мраз, па у нашим климатским условима добро презимљава. Размножава се дељењем корена и садњом младих резница у добро припремљену земљу искључиво у јесен, од средине септембра до средине октобра. Посебну пажњу треба обратити на дубину садње. Млади пупољци се покривају слојем земље од три до пет сантиметара, док размак између садница мора да буде 50 до 70 сантиметара како би биљка могла да се шири и развија.

С обзиром на то да је божур вишегодишња биљка, земљиште у које се сади мора се добро припремити додавањем органских (стајњак) и минералних ђубрива. Иако добро подноси хладноћу стручњаци за баштованство саветују да се цвеће пре зиме покрије како би у пролеће брже и лакше истерало ново изданке. Божур је врло захвално цвеће јер не тражи посебну негу, а годинама може да порасте и до метар висине са богатим прелепим цветовима.

Заштита од болести
Божур цвета од марта до маја. Цвет је крупан, појединачан, полусиметричан, црвено-розе или јарко црвене боје. Цветови божура божанствено миришу и погодни су за раскошне, елегантне букете. Дуго може да опстане на једном месту, а када потроши хранљиве састојке из земље биљка закржља што је знак да је треба пресадити на друго место.
Иако није захтеван када је у питању нега и божур је склон разним болестима на које треба обратити пажњу. Овај цвет може да нападне прстенаста пегавост која се испољава у виду жућкастих прстенова по листовима или линеарним шарама. Узрок је инфекција вирусом прстенасте пегавости који утиче и на цветове који су мањи и закржљали. Ова болест, нажалост, не може да се лечи па је најбоље уклонити комплетну биљку да се зараза не би пренела и на остале. Приликом пресађивања треба водити рачуна и бирати само младе и здраве изданке.

Илустрација: Цветови божура божанствено миришу и погодни су за раскошне, елегантне букете

Божур може да нападне и пегавост листова која се јавља у виду смеђих и смеђе-љубичастих пега по ивицама или врховима листовима, док се са доње стране јављају браонкасте наслаге гљивица. У питању је гљивична инфекција која се јавља услед претераног заливања и влажности корена биљке. Ова болест брзо се шири нарочито у влажним климатским условима, зато не треба божур садити збијено већ поштовати препоручену удаљеност од 70 сантиметара међу биљкама. Ваља знати да божур не подноси земљу натопљену воде, па је пропусност изузетно важна приликом садње, а опет не воли ни исушено тло са мањком влажности. Божур захтева и избалансирано ђубрење, па ако сте ђубриво стављали приликом садње у јесен, следеће не би требало да буде пре јула. Овај цвет воли сунце па и о томе треба водити рачуна приликом избора места где ћете посадити свој божур, а он ће вам узврати на најлепши начин раскошним цветовима који улепшавају сваку башту.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay