Осам воденица и кандидатура за најлепше село на свету

Осам воденица и једна ваљарица, то је оно што Бистрицу код Петровца на Млави чини селом од глобалног значаја.

– Свака воденица је акционарско друштво и има пет – шест власника, а једна чак деветнаест. Ново доба, нова правила! Све раде, мељу жито на воду и камен, као некада – каже Дејан Васић, председник Друштва воденичара, који је своју воденицу наследио од деде. Позната је и као „Милисавчићева воденица” јер је први власник био извесни Милисавчић.Глобални значај

То да је село „од глобалног значаја” није само пука фраза или јефтина реклама. Реч је о глобалној иницијативи. Наиме, на овогодишњем конкурсу Светске туристичке организације Уједињених нација за програм „Најбоља туристичка села 2025” Србија је пријавила три села: Тршић код Лознице, Рудно код Краљева и Бистрицу.

Ова глобална иницијатива жели да истакне села која имају туристичке потенцијале, а чувају традиционални начин живота. Циљ је да се туризам искористи као средство за очување природних и културних вредности, гастрономије и локалних заједница, у складу са циљевима одрживог развоја.

Села која добију ОУН ознаку добијају додатну видљивост на међународном нивоу, што помаже у привлачењу туриста и инвестиција.

Многи региони у свету, укључујући Европу, Азију и Латинску Америку, већ имају села која су добила ову ознаку и користе је као бренд за развој туризма, а код нас је то случај с Мокром гором.

Илустрација: Највећи проблем бистричких воденица је вода

Бистрица је рај за туристе који овде могу, као у неком музеју на отвореном, да се врате или подсете на нека старија времена када је зврјао воденички точак.

Помељари кажу да је овде народ живео лепо, у разбибризи, имао је оно основно и није жудио за већим. Данас је те своје основне вредности сачувао па је самим тим постао интересантан и људима из других крајева. На Бистричкој реци воденице као и у давна времена још стоје над њом, и мељу. Додуше, воденички точкови су некада били јачи, било је воде више, сада воденице раде када се на околним брдима отопи снег, у пролеће. Највећи проблем бистричких воденица је вода. Вода из врела коју користе воденице користи се још и за сеоски водовод, тако да у летњем периоду река потпуно пресуши и воденице стају.

Најживље је с пролећа, у априлу или мају, тада се одржава и традиционална манифестација помељара када долазе на стотине Београђана, Новосађана, Панчеваца, Крушевљана. У комплексу у коме се налазе воденице у Бистрици сваке године одржава се манифестација „Дани воденичара и помељара” , и то на месту које је под заштитом државе као културно добро још од 1986. године. То културно добро осим воденице и ваљарице сукна и црква с црквиштем, салаш, пет кућа, стара школа и кафана.

Илустрација: Бистрица има велики туристички потенцијал

На манифестацији се врши промоција воденичарског заната, здраве хране, као што је: влашки качамак, проја, кукурузно бело и жуто брашно, пшенично брашно, мед, кравље и овчије млеко и сир из млавског краја. Постоје и такмичења за најбољег воденичара, најбољу помељарку, најуређенију воденицу, као и надметање у брзом, ручном круњењу кукуруза.

Увек међу најбољима

Велика је срећа да је очувана најстарија воденица Томашевић Бране, о чему сведочи турска тапија из 1819. године. И остале воденице заокупљају велику пажњу посетилаца, као што су на пример Ивкова воденица, Павићевића воденица, те воденица Рацина.

– У последње четири године увек смо међу најбољима. Ово је други пут да је Бистрица међу три најлепша села Србије и кандидат за међународно признање. Оближње Ждрело је такође било у конкуренцији. Крај око Петровца на Млави је пун природних лепота, речица, манастира, висова, па много полажемо и на туризам. Чувамо и наш занат помељара и прилагођавамо се савременим трендовима – каже Ведрана Лазаревић из Туристичке организације Петровца, и напомиње да је у складу с дигитализацијом уведен и такозвани кју-ар код на који туристи могу да прислоне мобилни телефон и чују једну од бројних прича о настанку воденица и животу помељара пре једног или два века.

Први маратонац
У Бистрици је рођен маратонац Драгутин Томашевић, учесник Олимпијских игара у Стокхолму 1912. Он се 1909. тркао с возом од Пожаревца до Петровца, на стази дугој 40 километара и победио. Након Олимпијских игара у Стокхолму, започео је припреме за следеће игре, али је погинуо 1915. у Првом светском рату. Поред музеја њему у част, у знак сећања у његовој родној Бистрици одржава се „Меморијална трка Драгутин Томашевић” на деоници дужине 10.450 метара, под покровитељством СО Петровац на Млави и Олимпијског комитета Србије.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/575826/putovanja/jedna-valjarica-i-osam-vodenica