Село постаје бизнис: Етно комплекси достижу милионске цифре
Док градску вреву и летње гужве све више замењују мир, природа и домаћа храна, сеоски туризам у Србији бележи раст интересовања. Од Златибора и Таре до војвођанских салаша, туристи све чешће бирају краће одморе у руралним срединама, а за ноћење могу издвојити од неколико хиљада динара по особи до више десетина евра за цео објекат. Према подацима Министарства за туризам и омладину, посета сеоским туристичким домаћинствима порасла је 50 одсто у односу на раније године.
Потенцијал постоји широм Србије, а посебно у подручјима као што су Шумадија, Западна Србија, Војводина, околину Златибора, Хомоље, Стара планина и Пештерска висораван. Понуда се разликује од краја до краја, од салаша и винских рута у Војводини до планинских домаћинстава и традиционалне хране у брдско-планинским крајевима.
Држава тренутно додатно подржава овај сектор. У 2026. години за подстицање развоја и унапређења руралног туризма и угоститељства било је опредељено 150 милиона динара, уз максималан износ подстицаја од 2,9 милиона динара по пројекту за прихватљиве кориснике.
Захтев могу поднети:
- привредна друштва, друга правна лица или предузетници (салаши, етно куће, сеоска домаћинства) који су на дан подношења захтева евидентирани у систему е-Туриста
- физичка лица са сеоским туристичким домаћинством, евидентирана у систему е-Туриста.
Такође, у септембру 2026. представљена је национална дигитална платформа “Села Србије“, чији је циљ промоција сеоског туризма и повезивање домаћина, локалних произвођача и туриста.
За развој сектора важна је и нова Стратегија развоја туризма Србије 2026–2030, која међу циљевима наглашава одржив, иновативан и конкурентан туризам и повезивање природних, културних и других туристичких вредности

Илустрација: У Србији је према доступним подацима регистровано око 1.600 сеоских туристичких домаћинстава
Све је више огласа у којима се продају апартмани или сеоска домаћинства и етно комплекси. Према подацима портала 4зида, распони цена по којима се ова имања нуде су огромни. Етно куће се могу купити и за 180.000 евра, док угоститељски комплекси понекад достижу и милионске износе.
На порталу 4зида.рс су објављени огласи у којима се у околини Шапца продаје етно комплекс за око 700.000 евра. На ауто-путу Београд-Загреб салаш са шест монтажних кућица од по 25 квадрата, као и две комфорне зидане куће, спремне за живот или издавање.
На Златибору је у понуди крчма са шест смештајних јединица за 950.000 евра. У Турији се продаје етно комплекс са два ресторана, апартманима и базеном за 750.000 евра. На продају је и етно комплекс у околини Александровца, смештен тик уз сопствено језеро, за 180.000 евра. То је цена за коју се у Београду једва може купити просечан стан од 50 квадрата.
У Србији је према доступним подацима регистровано око 1.600 сеоских туристичких домаћинстава.
Оријентационе цене за Војводину иду од 20.000 евра за кућу за рушење или темељан ремонт. Цене за солидно сеоско домаћинство спремног за госте иде од 120.000 до 250.000 евра. Етно-комплекси са базеном углавном не могу да се купе за мање од 300.000 евра.
Највећа потражња за етно-комплексима су на Фрушкој Гори, затим селима око Зрењанина, Кикинде, Алибунара, Беле Цркве, Пландишта, као и салаши у околини Сомбора, Суботице и Бачке Тополе, у Мачви, јужној, источној и југоисточној Србији.
Они који се баве сеоским туризмом наводе да је радна снага највећи проблем, јер је тешко наћи некога ко ће да спрема, кува и дочекује госте у селу од 300 становника. Додатни проблем је и што сезона не траје током целе године.
Ко су купци етно-комплекса?
Међу купцима етно комплекса је дијаспора – Аустрија, Немачка, Швајцарска, а у последње време и Канада и Аустралија, као и градски парови, који имају од 35 до 50 година и траже другу кућу која се бар делимично сама издржава кроз издавање. Има и малих инвеститора који излазе из станова, јер је принос од краткорочног издавања у граду ограничен због конкуренције, па траже нешто са мањом конкуренцијом. А ту су и угоститељи који шире посао или селе концепт из града у природу, као и странци – Руси, Украјинци, Словенци.

Илустрација: Златибор је познат као центар туризма западне Србије
Купцима су, међутим, важнији локација и инфраструктура него сама кућа. Добар прилаз, асфалтни пут, струја, вода, интернет, чист власнички статус, поглед, близина реке, језера или потока и квалитетно окружење могу значајно утицати на вредност.
За објекте који треба да буду профитабилни важна је и удаљеност од великих градова. Према процени саговорника, идеалне су локације удаљене око 45 до 60 минута од Београда или Новог Сада, јер таква места могу привући госте на викенд или краћи одмор.
Цене боравка у етно-комплексима доста зависе од локације, сезоне и нивоа опремљености. У појединим сеоским домаћинствима у западној Србији полупансион се креће око 2.500–4.500 динара по особи; на војвођанским салашима цене су приближно 4.000–7.000 динара по особи са полупансионом; На појединим дестинацијама могу се пронаћи и једноставнији смештаји за 20–35 евра по ноћењу, док се цела кућа или луксузнија брвнара може издавати за 50–100 евра и више по ноћи.
Најтраженији крајеви за сеоски туризам
Најтраженији су крајеви који комбинују природу, добру саобраћајну повезаност и аутентичну понуду:
- Западна Србија – Златибор, Тара, Златар, околна села и подручје Дрине
- Војводина – салаши око Новог Сада, Суботице, Палића и Сомбора
- Шумадија – етно-села и домаћинства у околини Крагујевца, Аранђеловца и Тополе
- Источна Србија – Ртањ, Хомоље и околна села
- Голија и Ивањица – планинска домаћинства, природа и традиционална храна
Извор: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/244147/seoski-turizam-u-srbiji-poseta-domacinstvima-veca-50-odsto/vest


