Од дедовине до светских медаља: прича о ракији од Калуђерке

Иако није настала на Балкану, због своје дуготрајне присутности, свеприсутности у традиционалним воћњацима и отпорности на локалне услове, сорта Калуђерка је постала део локалне баштине и често се поистовећује са аутентичним сортама. На својој дедовини у близини Крагујевца подно планине Рудник Александар Калуђеровић је 2008. године почео да производи ракију управо од ове крушке.
Дубоко укорењена у српској култури, ракија као аутентично пиће симболизује Србију, слави снагу и издржљивост српског духа, кроз богату историју и традицију нашег народа. Ракија је више од пића, са њом се рађамо и са њом одлазимо на онај свет, за њу кажу да говори све светске језике, уметност која се сипа у боце и постаје најбољи амбасадор Србије. Њу су волујским колима извозили домаћини у време Милоша Обреновића, а дегустирали је чланови многих краљевских породица. Производња пића национале није само посао, то је жеља да се настави традиција. Једну такву ракију производе Калуђеровићи и то од крушке Калуђерке.
„Крушка Калуђерка (Poire de Curé) пореклом је из Француске, али се код нас прилично одомаћила. Ретко се гаји плантажно, али ипак, њени крупни плодови лако се беру и лако се продају. Отпорна је на болести и штеточине, тако да се може органски гајити. Иако се ради о конзумној, столној сорти, белог и сочног меса, светлозелена покожица ове крушке има карактеристичан и ароматичан мирис, па је занимљиво било прерадити је у ракију. Дрво је веома плодно и енергично. Заузима посебно место у нашој митологији“, почиње своју причу дестилер Александар Коларевић.
У селу Влакча подно планине Рудник, од стотинака, тренутно преосталих 364 старих стабала Калуђерке, производи ракију.

„Породични воћњак настао је пре четири генерације, још крајем XIX века и преостала стабла рађају органски гајене, непрскане плодове. Ништа није третирано, рађа колико рађа, нема хемије, дакле на потпуно природан органски начин. Баш од ових, ручно браних плодова, када позни мраз не десеткује род, што се нажалост десило 2010, 2014, 2016. и 2021. године, па и ове године, добија се ракија која је пред нама. И то не више од хиљаду литара годишње. Нисам желео да крчим воћњак вишедеценијског засада и кренула је та моја жеља да наставим причу предака.“
Имајући у виду да се ради о старом воћњаку деценијских стабала, питамо за род и колико је потребно плодова за финални производ.
„Ова година је нула, мраз је обрао род. Али било је добрих година. Рецимо када сам 2008. године кренуо у спасавање ове крушке и тада самодрживог сеоског домаћинства ја сам схватио да моја прича креће из воћњака у који нико није ушао 20 година, није одржавао, чак ни орезивао. Буквално је свака друга година била критична са мало или без рода, јер колико год да нам је ова сорта отпорна, нама производња зависи од ведрог неба. Стабла су сама по себи стара али и јако висока, и до 15 метара, тако да не постоји могућност да их заштитим од временских непогода. Причa око ове сорте је да се углавном троши као конзумна јер је позната и по томе да не изазива алергије. Индустрија је користи за прераду у воћне каше за бебе. Мало је нас који правимо ракију, али се препознајемо.“
Зналачки обављена ферментација, а затим и двострука дестилација донеле су најбоље компоненте танане ароме која краси крушку Калуђерку. Производња у дестилерији је заснована на старим, органским, непрсканим, ручно браним плодовима. Цео процес производње је под утицајем снажног физичког рада. Свака боца која напусти домаћинство испуњена је и опремљена ручно. У зависности од рода, просечна годишња производња дестилерије Коларевић креће се до 1000 литара. Ракија Калуђерка има лепо изражену сортну типичност у мирису и укусу. Свеж упадљив и убедљив мирис, да чак и празна чаша мирише на зрео плод.
„Свеж мирис, типичан за сорту. Минералан профил, кристално чист и освежавајући карактер. Пријатан накнадни део укуса суве смокве благ и дуготрајан, али сасвим довољно да тражи још један гутљај. Мало подсећа на рану младост на селу. Пријатно и топло. Калуђерка је, изгледа, сорта са више дивљих гена својих шумских предака. Празна чаша мирише на зрео плод. Калуђерка ракија се прави од 100% органски гајених плодова крушке Калуђерке, ручно браних у еколошки чистој средини у срцу Шумадије. Наравно, свака година је прича за себе, суша и касни мраз су, рецимо, ове године узели свој данак. Рода нема, али постоје залихе, а ракија што дуже лежи то је боља“, наставља Александар.

Одлично дизајнирана и препознатљива награђивана етикета краси флашу у којој се налази вишеструко награђивана крушковача. Од Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду, преко Панчевaчког фестивала „Ракија и ракијаши“, све до фестивала „Шумадијска ракија“ у Крагујевцу, нижу се златне медаље. Калуђерка ракија се пуни у флаше модела Flute од 700 мл, коју је 90-их година осмислила Српска фабрика стакла у Параћину. Паковање за ову ракију добило је многе награде, а 2013. године увршћено је у селекцију Favourite Designers of the Year 2013. У септембру 2023. године Калуђерка ракија се нашла на изложби у Паризу у Centre Culturel de Serbie, као део презентације vintage колекције параћинског стакла.
„Одлично дизајнирана и препознатљива награђивана етикета краси боцу. Паковање за ову ракију добило је многе награде, а 2013. године увршћено је у селекцију Favourite Designers of the Year 2013 у којој се налази такође вишеструко награђивана крушковача. Од Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду, преко Панчевaчког фестивала ‘Ракија и ракијаши’, Wine Vision by Open Balkan, све до фестивала ‘Шумадијска ракија’ у Крагујевцу, нижу се златне медаље. Свеж мирис, типичан за сорту. Минералан профил, кристално чист и освежавајући карактер, а на крају сув финиш. Наравно да је велико задовољство када вам стручњаци дају оцену за квалитет, то је сатисфакција сама по себи, осим зараде.“
Калуђерка крушка и шта о њој нисте знали
Иако није настала на Балкану, због своје дуготрајне присутности, свеприсутности у традиционалним воћњацима и отпорности на локалне услове, сорта Калуђерка је постала део локалне баштине и често се поистовећује са аутентичним сортама.
Ова сорта крушке води порекло из Француске. Због мноштва њених позитивних карактеристика код нас се гаји у великим количинама. Рађа обилно. Њен плод је крупан до врло крупан, издуженог облика. Покоžица је дебела, жутозелене боје са светлим тачкицама, а често се на њој јави и смеђа црта или лагано удубљење. Месо плода је сочно, али сиромашно киселинама и без посебне ароме. Сорта је рано зимска, те сазрева почетком октобра. Отпорна је на мразеве, сушу и штеточине, а делимично отпорна на чађаву краставост. Крушка Калуђерка је стара, али и даље популарна сорта у воћарству због своје издржљивости и високог приноса. Плодови Калуђерке су препознатљиви по свом крупном, продуженом облику. Имају зелену боју која с временом постаје смеђкаста. Месо плода је беле боје, чврсто и сочно, са специфичном слатком аромом. Ова крушка је одлична за свежу конзумацију, а често се користи и у преради за компоте, сокове и сушене производе. Калуђерка је такође позната по својој отпорности на складиштење. Плодови се могу чувати и до неколико месеци уз правилне услове, што је чини идеалном за продају на тржиштима. Додатно, њена величина и изглед доприносе високој комерцијалној вредности.

Најбоље успева на дубоким и плодним земљиштима с добром дренажом. Калуђерка је сорта која лако подноси сушу и ниске температуре, што је чини погодном за узгој у широком географском распону. Саднице почињу да рађају у трећој години након садње, а пун принос се постиже после пете године. Калуђерка је изузетно отпорна на уобичајене болести крушке, што смањује потребу за интензивном заштитом и олакшава одржавање воћњака. Плодови сазревају крајем септембра и током октобра, чиме се осигурава касна берба. Крушка Калуђерка је позната по високом приносу и дуготрајном складиштењу плодова. Њена отпорност на болести и прилагодљивост чине је одличним избором за професионалне воћаре. Плодови Калуђерке имају високу тржишну вредност, што доприноси стабилним приходима у воћарству. Ова сорта је одличан избор за плантаже које се фокусирају на дугорочне резултате.

Соња Цветковић