Како се праве дуван чварци

Дуван чварци постали су делкатес за који треба издвојити између 800 и 1.200 динара по килограму. Златно жуте боје по изгледу подсећају на сецкани дуван по чему су и добили име.

Заслуга за настанак ових чварака припада Ваљевцима, мада се праве и у другим крајевима Србије. Тачку на расправу о томе чији су дуван чварци ставио је 2004. године Ваљевац Славан Батоћанин који их је заштитио у Заводу за интелектуалну својину као ваљевски деликатес. У питању је традиционални производ од свињске масти и меса који захтева умеће онога који их прави.

Како тврде најпознатији произвођачи диван чварака из ваљевског краја потребна је свиња од најмање 200 кг од чије сланине се добија око 20 кг дуван чварака. Начин прављења је сличан као и код обичних чварака, а разлика је у времену.

НАЧИН ПРИПРЕМЕ

Свињска масноћа од које се праве исецка се на коцкице и убаци у дубок суд, дода се мало меса исеченог такође на коцкице и кува осам сати уз готово непрестано мешање. Ватра у почетку може да буде јача, али кад се маст избисти ватра мора да се смањи како би чварци добили лепу златно жуту боју. Вврстан мајстор тачно зна кад је право време за цеђење, а чварци се цеде у густо тканој платненој крпи док и последња кап масноће не изађе из њих. Ово је и разлог зашто дуван чварци поснији, односно имају много мање масти у односу на оне класичне. Осим тога имају дуг рок трајања и могу се чувати и до неколико месеци у фрижидеру.

Није познато колико произвођача дуван чварака има у ваљевском крају, али се зна да из овог града готово две тоне дуван чварака дневно се шаље за Београд. Како откривају мајстори за квалитетне дуван чварке потребна је и квалитетна сировина, стпљење и пуно љубави.

Од зачина се користи само со а укуснији су уколико се користи месо мало старије свиње. Могу да се праве и од говеђег меса, али је укус другачији у односу на оне свињске.

Извор: Етно Србија