Препород сеоског туризма, број домаћинстава утростручен

Србија данас броји близу 2.000 категорисаних сеоско-туристичких домаћинстава, што је троструки скок за само три године. Уз подршку државних бесповратних средстава и нову платформу „Села Србије“, сеоски туризам се спрема да фасцинира милионе гостију на „Експо 2027“.

Оно што је до пре само једне деценије сматрано спорадичним хобијем пољопривредних домаћинстава или допунским извором прихода, данас представља једну од најбрже растућих и најпрофитабилнијих грана српске привреде. Сеоски (рурални) туризам у Србији доживљава прави процват, претварајући запостављене сеоске средине у модерне туроператорске бисере и магнет за домаће и стране туристе жељне аутентичног доживљаја, природе и домаће гастрономије.

Према званичним подацима Министарства туризма и омладине и Републичког завода за статистику (РЗС), пре доношења системске уредбе за подстицај сеоског туризма пре три године, у Србији је постојало свега 600 регистрових сеоско-туристичких домаћинстава. Данас та бројка премашује 1.950 категорисаних домаћинстава, док укупан број регистрованих лежајева у руралним подручјима константо расте и чини све значајнији удео у националном туристичком промету.

Милиони динара за преображај домаће радиности
Прави замајац овом сектору дала је системска подршка државе. Министарство туризма и омладине је у протекле три године определило укупно 556 милиона динара директних бесповратних средстава за развој сеоског туризма. Ова средства била су намењена изградњи, реконструкцији, опремању и проширењу капацитета вајата, салаша, етно-кућа и пратећих садржаја (попут базена, сауна и дегустационих сала).

Како би се овај тренд наставио и у сусрет највећој светској манифестацији у нашој земљи, држава је већ определила додатних 150 милиона динара искључиво за 2027. годину.

Илустрација: Најзначајнији стратешки корак у промоцији руралног туризма јесте покретање националне дигиталне платформе „Села Србије“

Поред државних субнеција, кључну улогу у модернизацији српског села одиграли су и европски претприступни фондови, пре свега ИПАРД програм (Мера 7), кроз који су пољопривредници и рурални предузетници повукли милионе евра за диверзификацију економских активности на селу.

Платформа „Села Србије“

Најзначајнији стратешки корак у промоцији руралног туризма јесте покретање националне дигиталне платформе „Села Србије“. Ова платформа израђена је са циљем да се на једном месту обједини и комплетно дигитализује целокупна сеоска понуда наше земље – од смештајних капацитета и традиционалних ресторана, до винарија, природних атракција и локалних манифестација.

Помоћница министра туризма и омладине Вишња Ракић истакла је да ће ова платформа бити директно интегрисана са светском изложбом Експо 2027:

„Намера нам је да кроз платформу ‘Села Србије’ прикажемо врхунску гастрономију, традицију и лепоте српских села гостима из целог света. Очекујемо да стотине хиљада иностраних посетилаца током изложбе обиђе управо наша села и доживи аутентично гостопримство.”

Тржиште сеоског туризма брзином светлости мења своју структуру, пратећи захтеве модерних “бекства из града” (есцапе фром тхе цитy) и глампинг трендова.

Топ дестинације
Западна Србија и Шумадија: Косјерић, Мионица, Ивањица и ариљски крај предњаче по броју домаћинстава, нудец́и традиционалне вајате, брвнаре и органску храну. Шумадија доминира у сегменту винског и гастротуризма.

Војвођански салаши: Околина Новог Сада, Сомбора и Суботице претворила је традиционалне салаше у луксузне оазе са базенима, коњушницама и врхунским ресторанским садржајима.

Источна и Јужна Србија: Стара планина, Сокобања и околина Пирота доживљавају експанзију захваљујући нетакнутој природи, авантуристичком туризму и заштићеним производима са географским пореклом (пиротски сир, пеглана кобасица).

Кључни изазови
Комунална инфраструктура: Поједина удаљенија села и даље имају проблем са квалитетом локалних путева, стабилношћу водоснабдевања и интернет конекцијом.

Дигитална писменост: Иако млађе генерације преузимају породична домаћинства, старијим домаћинима је и даље потребна едукација у вођењу налога на платформама за резервацију и дигиталном маркетингу.

Сезоналност: Преко 60 одсто сеоских домаћинстава ради пуним капацитетом само од пролећа до ране јесени, због чега се ради на увођењу зимских њеллнесс и кулинарских радионица.

Село као носилац одрживог туризма

Процењује се да ће до 2027. године број категорисаних сеоских домаћинстава премашити 3.000. Увођењем савремених стандарда, сеоски туризам у Србији више није само “јефтин одмор на селу”, већ постаје премијум производ.

Илустрација:У понуду треба укључити вински и гастротуризам

Очекује се да ће приходи генерисани директно и индиректно кроз рурални туризам (продаја пољопривредних производа на кућном прагу, сувенири, угоститељство, водчке туре) у 2027. години достигнути цифру од преко 300 милиона евра. Дигитална интеграција омогућиће да странци унапред резевишу аутентичне радионице печења ракије, прављења сира или плетења, чиме се чува културна баштина Србије и зауставља депопулација руралних крајева.

„Сива зона“ под контролом
Огроман допринос уређењу сеоског туризма дао је централни информациони систем Е-туриста. Омогућавањем једноставне онлајн пријаве и паушалног опорезивања по лежају, хиљаде домаћина који су раније издавали собе “на црно” ушло је у легалне токове. То је самим домаћинствима отворило врата за добијање државних субвенција и повољних кредита, док је држави омогућило прецизну евиденцију туристичког промета и боравишних такси.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/platforma-sela-srbije-menja-pravila-bukirajte-autentican-odmor-online/w05yj9d