Необична црква скривени драгуљ Златибора

Док је центар Златибора симбол савременог туризма, свега 15-ак километара даље налази се место у којем време као да је стало. Село Доброселица чува једну од најлепших српских цркава брвнара, али и ретке столетне борове необичних широких крошњи. Они су постали симбол овог краја, а које приче скривају проверавала је репортерка Euronews Србија.

На падинама Златибора, међу ливадама и пашњацима, сместила се Доброселица, село које и данас чува изглед старе планинске Србије.

Мир нарушава једино шум ветра у крошњама и звук црквеног звона.

“Ово село је карактеристично по томе што је некада носило име Злоселица. Међутим, када је цар Душан пролазио овде и остао са својом војском на једном пољу, њега су Доброселичани послужили. Изнели су кајмак, сир, пршуту, и он је видео да су они гостољубиви. Када се вратио из својих похода, он је написао да жели да се то село више не зове Злоселица, већ Доброселица. И тако је остало до дана данашњег”, рекла је за Еуронењс Србија наставница српског језика и књижевности Александра Мијаиловић.

Црква брванара – једно од најлепших остварења народног градитељства у Србији
У самом срцу села налази се црква брвнара посвећена светом пророку Илији.

Данашњи храм подигнут је 1821. године на темељима старе богомоље, коју су Турци спалили почетком 19. века.

Предање каже да су мештани првобитну цркву, како би је сачували, раставили и пренели на безбедно место.

 

Илустрација: Златибор још има тајне које скрива 

Мијаиловић каже да се црква у Доброселици први пут спомиње 1739. године, у записима који се налазе у цркви посвећеној Светој Тројици у Пљевљима.

“Спомињу се два знаменита свештеника, свештеник Божа и свештеник Гаврило. Сматра се да је та црква спаљена, и након тога мештани овог села долазе на идеју да направе цркву коју ће моћи да расклопе, да је склоне за време те најезде Турака и да је врате на неко одређено место, њима драго, онда када прође најезда. Све до 1821. године, када су је они коначно ставили на ово место, одабрали овај предиван простор, и од тада је она на овом месту. Тако да можемо да кажемо да црква ове године на овом месту слави 205 година литургијског континуитета”, каже Мијаиловић.

Грађена од храстових талпи, дуга свега осам, а широка пет метара, ова црква представља једно од најлепших остварења народног градитељства у Србији.

У њеној унутрашњости чувају се вредне иконе и царске двери, сведоци богате духовне и културне баштине овог краја.

“Цркве брвнаре су цркве малих димензија, изграђене су потпуно од дрвета. Оно што је још карактеристично за њих јесте да имају та мала врата. Још карактеристично за ову цркву брвнару јесте да има посебан кључ којим се отвара, и тај кључ ставља се тако да је све потпуно другачије у односу на оно како ми данас откључавамо врата. Лепота у томе је та што као да нам црква поручује – да бисте открили тајну цркве, треба да урадите данас нешто другачије од онога што сте радили јуче”, наводи Мијаиловић.

Стари бели борови – заштитни знак Доброселице
Посебан печат овом светом месту дају столоваши, ретки вековима стари бели борови, чије се широке и равне крошње шире попут столова.

Управо по том необичном облику добили су име и постали заштитни знак Доброселице.

“Та три бора су посађена у сећање на три сина која се нису вратила из Косовског боја. Таква је била прича. Када су долазили са Шумарског факултета да утврде да ли корен белог бора ремети на неки начин темеље цркве, утврдили су да су борови стари заиста око 600 година, дакле јесу из тог периода Косовског боја. Оно што је нама такође занимљиво у вези са боровима јесте да ту некада дођу пчелице и као да ставе мед или полен, шта већ, оставе на кори дрвета и тако га залече”, рекла је Мијаиловић.

И док се Златибор мења и развија, у Доброселици време као да тече спорије и подсећа да се праве вредности крију управо на оваквим местима.

Извор: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/231378/dobroselica-na-zlatiboru-crkva-brvnara-i-stolovasi/vest

FOTO: ТО Златибор/Facebook