Београд слави Спасовдан: Верници сатима чекају да целивају Часни појас Богородице

Српска православна црква и верници славе празник Христовог вазнесења – Спасовдан. То је и слава Београда. Поводом обележавања Спасовдана, у Београд је са Свете Горе стигла једна од највећих светиња – Часни Појас Пресвете Богородице. Литију ће од 19 часова предводити патријарх Порфирије. Часни крст носиће ученик Математичке гимназије Андреј Дробњаковић.

Велики број верника цео дан се налази у цркви и порти Вазнесењске цркве, као и у Улици адмирала Гепрата, како би целивали Појас Пресвете Богородице.

Литија ће се кретати од Вазнесењсске цркве, улицама Кнеза Милоша, Краља Милана све до Трга Славија, затим Булеваром ослобођења до Храма Светог Саве, где ће појас бити све до Духова 29. маја.

У Старом двору данас је, четврти пут заредом, свечано обележена градска слава Спасовдан, а поред домаћина славе, градоначелника Београда Александра Шапића, свечаности је присуствовао и председник Владе Србије Ђуро Мацут.

Велики број верника чека да целива светињу
Свештеник Вазнесењске цркве у Београду Бошко Савић рекао је за РТС да верници чекају и по четири сата како би целивали Појас Пресвете Богородице који се налази у тој цркви.

Позвао је све особе женског пола да дођу да целивају светињу, пошто се иначе налази у манастиру Ватопед на Светој гори где жене не могу да уђу.

Спасовдан се празнује увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.

У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики му је значај одувек народ давао види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као крсна слава али и заветина за читаво село.

Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према веровању, може да спаси кућу од невоље, а децу од болести.

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.

Ова слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.

Илустрација: Покров пресвете Богородице биће у храму Светог Саве до 29. маја 

Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тада и поглавар Цркве Кнежевине Србије, на чији је предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године и саграђена Вазнесењска црква.

Ова црква успела је да сачува оригинални барјак Управе града.

Обичаји на Спасовдан
Према народним веровањима, ово је најсрећнији дан у години за започињање нових послова и дан кад се “разбијао малер”. Иако је Спасовдан у црквеном календару уписан црвеним словом, наши стари су веровали да би на празник требало започети посао који вам раније није полазио за руком да би се “срећа окренула”.

Наши стари веровали су да би на Спасовдан требало устати рано – тако се дочекивао дан спасења рода људског.

После уобичајених јутарњих молитви свако од укућана требало је да направи макар по један крстић од лескових гранчица који би наменио за чување куће, обора са стоком, њиве, дворишта, свуда где је била потребна заштита од злих сила.

Веровало се да крстић направљен од гранчица леске у рану зору на Спасовдан доноси срећу свакоме ко га направи и штити га од лоших енергија у наредних годину дана. Лескове гранчице нису биране случајно.

Наиме, наши преци су веровали да ово дрво има чудотворне моћи и да може да испуни жеље, отера ђаволе и призове срећу и благостање.

Јагоде су, према обичају, биле прва намирница која се износила на трпезу за Спасовдан. Веровало се да ово сочно и слатко воће симболизује срећу и берићет током целе године, па се зато прво и јело. Потом се износи спасовданска цицвара, јело на бази млека, сира, кајмака и кукурузног брашна.

Шта не треба радити на Спасовдан
Постоје и ствари које је боље избегавати, да не бисте “привукли” несрећу. Не раде се данас тешки послови, у знак поштовања према великом празнику који, према народном веровању, може да спасе кућу од невоље, а децу од болести.

Према обичајима, данас се мушкарци не брију, жене се не умивају, а деца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.

Осим као сточарски и ратарски празник, слави се и као крсна слава, али и заветина за читаво село.

Након црквених обреда, гости су се водили на богат ручак, док су они који нису били позвани уживали у слављу испред цркве – уз пиће, печење и друштво.

Извор: https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5954666/spasovdan-litije-beograd-pojas-bogoridice.html