Традиционални чајеви са Балкана – лековито благо наших бака

Када су здравље и отпорност организама били у рукама природе, наше баке су у чајевима од лековитог биља налазиле прву помоћ за бројне тегобе. И данас, у времену фармације и брзог живота, све више људи се враћа овим провереним рецептима.

Најчешћи и најпознатији чајеви са Балкана су нана, камилица, кантарион, мајчина душица и зова. Сваки од њих има своја јединствена лековита својства:

• Нана умирује желудац и помаже код мучнине,

• Камилица се користи за смирење и здрав сан,

• Кантарион је познат као „природни антибиотик“,

• Мајчина душица јача имунитет и плућа,

• Зова је савезник у борби против прехлада и вируса.

Традиција каже да се ове биљке беру у зору или на Ивањдан, када „носе највећу снагу сунца“. Суше се на промаји и чувају у платненим кесама, како би задржале мирис и лековитост током целе године.

Један од старих савета каже да се чајеви не пију само када нас нешто боли, већ и превентивно – по шољица дневно може ојачати организам и поправити расположење. Можда је баш то тајна дуговечности наших предака који су свакодневно на трпези имали топлу шољицу чаја.

Кантарион 

Кантарион (Hypericum perforatum) је једна од најцењенијих лековитих биљака на нашим просторима и вековима се користи као природни лек за тело и душу. Легенда каже да је најјачи када се убере на Ивањдан, у зору, јер тада „чува сунчеву снагу у свом жутом цвету“.

Његова примена је заиста широка:

• Кантарион уља и масти лече ране, опекотине и упале коже.

• Чајеви се користе за смирење и бољи сан.

• Природни је савезник код блажих облика депресије и анксиозности, па није случајно да га називају и „биљком за ведар дух“.

На селу се и данас кантарионско уље прави по старинском рецепту – свеже цветове треба потопити у маслиново уље и држати на сунцу 40 дана. Тако добијено црвенкасто уље користи се за масажу, лечење раница и опекотина.

Стари људи кажу да кантарион није само лековит, већ и магичан: висио је изнад врата куће да чува од злих сила, а девојке су га стављале под јастук да „сањају своју судбину“. И данас, ова биљка подсећа да је природа често најбољи апотекар.

 Зова 

Зова (Sambucus nigra) је једна од најстаријих лековитих биљака у нашем народу, а старији је памте по мирисним соковима и укусном џему. Али зова је много више од тога – сваки њен део има лековита својства.

• Цветови зове користе се за чајеве који снижавају температуру и помажу код прехлада.

• Плодови, богати антиоксидансима, јачају имунитет и смањују упале у организму.

• Кора и листови су се некада користили у облогама за избацивање токсина из тела.

Сируп од зове је и данас неизоставан део породичних ритуала на селу. Цветови се беру у мају и јуну, када су пуни полена и мириса, и потапају се у воду са лимуном и шећером. После неколико дана на сунцу, добија се освежавајући напитак који јача организам.

Народна веровања кажу да зова штити кућу и укућане од болести – зато су се њене гране често стављале у двориште или изнад врата. И данас се препоручује да у кући увек имамо мало сувих цветова или плода ове чаробне биљке.

 Мајчина душица 

Мајчина душица (Thymus serpyllum) је једна од најлепших и најмириснијих биљака које расту на нашим планинама. Цвета у мају и јуну, а прикупља се у пуном цвету јер тада има највише лековитих састојака.

Ова биљка је прави спас за респираторне тегобе – чај од мајчине душице смирује кашаљ, јача плућа и чисти дисајне путеве. Али њена моћ ту не стаје:

• Подстиче варење и ублажава грчеве у стомаку,

• Јача имунитет и штити од инфекција,

• Својим мирисом делује умирујуће на цело тело.

На селу је било обичај да се мајчина душица стави у јастук бебама, јер се веровало да доноси здрав сан и штити од злих духова. И данас је ова биљка неизоставна у народној медицини, али и у кулинарству, јер својим мирисом обогаћује многа јела.