Опрез кад користите ову моћну биљку

Мало је лековитих биљака које су у народној медицини поштоване као кантарион. Записи о лековитости кантариона могу се наћи још у античким списима, а хиљадама година се користио као природни лек за ране и опекотине.

Кантарион (лат. Hypericum perforatum) је распрострањена, самоникла лековита биљка у народу познат и под именима госпина трава, светојованска трава или крв Христова. Његови јарко жути цветови, који прекривају ливаде почетком лета, били су симбол сунца, здравља и заштите још у древним цивилизацијама. Кантарион природно расте у Европи, западној Азији и северној  Африци. О његовим лековитим својствима писали су стари грчки лекари, укључујући Хипократа и Диоскорида. Временом се проширио готово по целом свету, па данас расте и у Северној и Јужној Америци, Аустралији и на Новом Зеланду. Срби изузетно поштују кантарион који се традиционално бере око Ивањдана, односно крајем јуна, када је у пуном цвету.

Кантарион најчешће расте на сунчаним ливадама, пашњацима, пропланцима, уз путеве и на рубовима шума. Воли сувља и добро осветљена станишта, а може се наћи од низијских предела па све до планинских висина. Препознатљив је по усправној стабљици висине од 30 до 80 центиметара и златножутим цветовима са пет латица.

Када се лист погледа према светлости, на њему се могу уочити ситне тачкице које личе на рупице. Управо по тим „перфорацијама“ биљка је добила латински назив perforatum. За лековите сврхе бере се надземни део биљке у време цветања, најчешће од јуна до августа. Највреднији су цветови и надземни делови стабљике. Берба се обавља по сувом и сунчаном времену, након што спадне јутарња роса. Након брања кантарин се распореди у танком слоју на папиру и памучној простирци, а суши се на проветреном и сеновитом месту, јер директно сунце може смањити количину драгоцених лековитих супстанци. Осушени кантарион чува се у папирним кесама, платненим врећицама или стакленим теглама, заштићен од влаге и светлости.

 

Илустрација: Кантарион се у народној медицини користи већ хиљадама година

Лековита својства кантарион дугује богатом хемијском саставу. Најзначајније активне материје су хиперицин, хиперфорин, флавоноиди, танини и етерична уља. Хиперицин је једињење које позитивно утиче на расположење, па се кантарион сматра природним антидепресивом са благим седативним дејством.

Богат је хиперфорином који има антибактеријска и противупална својства. Флавоноиди делују као антиоксиданси и помажу организму у борби против оксидативног стреса. У народној медицини кантарион има изузетно широку примену. Најпознатији препарат је кантарионово уље, које се добија потапањем свежих цветова у биљно уље. После неколико недеља уље добија карактеристичну црвену боју. Такво уље се традиционално користи за зарастање мањих рана, огреботина, опекотина, модрица и испуцале коже.

Народни травари препоручивали су га и за масажу болних мишића и зглобова. Кантарион је добар за чиреве, кожне проблеме, код хемороида, упале вагиналне слузокоже, код уједа инсеката, за масажу код реуматизма и болова изазваних гихтом. Кантарионово уље се препоручује и за унутрашњу употребу, као лек против глиста, затим код болова у желуцу, упале цреве, лечење усне дупље… Чај од кантариона вековима се користи код нервозе, несанице, напетости, стомачних тегоба и блажих проблема са варењем. Научна истраживања су потврдила да кантарион поседује одређена лековита својства, нарочито када је реч о благим и умереним облицима депресије.

Бројне студије показале су да стандардизовани екстракти кантариона могу помоћи у ублажавању симптома код појединих пацијената. Истраживања такође указују на антиоксидативна, противупална и антимикробна својства појединих једињења из ове биљке. Ипак, стручњаци наглашавају да кантарион није замена за терапију коју је прописао лекар, посебно код тежих психичких поремећаја.

Илустрација: Треба бити опрезан код употребе кантариона и избегавати сунце због повећане осетљивости на сунчеву светлост

Иако се често сматра важним народним леком кантарион није безопасан и може изазвати озбиљне нежељене ефекте посебно у комбинацији са одређеним лековима. Приликом коришћења кантариона у било ком облику треба избегавати сунце, јер може да доведе до повећане осетљивост коже на сунчеву светлост посебно код особа светле пути. Осетљивост се манифестује као црвенило, осип или чак опекотине након дужег боравка на сунцу. Кантарион може умањити или појачати дејство бројних лекова, па га не треба користити уколико пијете антидепресиве, лекове за згрушавање крви, имуносупресиве, поједине медикаменте против ХИВ инфекције, лекове за срце и поједине терапије за рак. Такође може смањити ефикасност оралних контрацептивних средстава, што повећава ризик од нежељене трудноће, а кантарион треба да избегавају труднице и дојиље.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay