Свети Лука – Путовање Светих моштију кроз векове

Мошти Светог Луке, јеванђелисте и једног од најзначајнијих хришћанских светитеља, прошле су кроз бројне бурне историјске промене пре него што су коначно пронашле починак у италијанском граду Падови. Ово је прича о њиховом невероватном путовању, које обухвата Грчку, Цариград, Србију, Босну, Венецију и, на крају, базилику Свете Јустине у Падови.

Теба – прво почивалиште

Свети Лука, лекар и пратилац Светог апостола Павла, преминуо је у грчком граду Теби, где је и сахрањен. Вековима су његове мошти почивале у том месту, све док их цар Констанције II није пренео у тадашњу престоницу Источног римског царства.

Цариград – нова дестинација (4. век)

У жељи да у својој престоници окупи мошти највећих хришћанских светаца, византијски цар Констанције II, син цара Константина Великог, у 4. веку преноси мошти Светог Луке у Цариград. Ту су биле похрањене у Цркви Светих апостола, једној од најзначајнијих светиња Византије.

Србија – долазак у Смедерево (15. век)

Средином 15. века, Цариград је био под све већом претњом Турака. Према неким изворима, мошти Светог Луке су тада пренете у Србију, у Смедерево, које је било последња престоница српских деспота. Ову реликвију у Смедерево је донео деспот Ђурађ Бранковић, у намери да заштити мошти од османлијске најезде.

Босна, Дубровник и Венеција – бекство пред Османлијама

Након пада Смедерева 1459. године, мошти су наводно пренете у Босну, а затим у Дубровник, где су чуване у једном од манастира. У страху од османске експанзије, Дубровчани их предају Венецији, која у то време важи за једну од најмоћнијих хришћанских држава на Медитерану.

Коначно у Падови – последње пребивалиште

Из Венеције, мошти Светог Луке су у 15. веку пренете у Падову, у Базилику Свете Јустине, где се налазе и данас. Ова величанствена црква, једна од највећих у Италији, смештена је на чувеном тргу Прата дела Вале.

Иако се главни део моштију налази у Падови, 1992. године део је враћен у Тебу, у знак поштовања према првобитном месту њиховог почивалишта.

Један драгоцен део ове велике светиње ипак је остао у Србији. Десна рука Светог Луке данас се налази у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, где почивају и чланови династије Карађорђевић.

Светиња која наставља да сведочи

Мошти Светог Луке прешле су хиљаде километара, преживеле освајања, ратове и вековне политичке турбуленције. Данас су место ходочашћа и симбол вековне духовне снаге хришћанства. Од Тебе, преко Цариграда, Смедерева, Босне и Венеције, до Падове – ова света реликвија наставља да инспирише и подсећа на непролазну снагу вере.