Пројада зачињена народним стваралаштвом

Са првим знацима јесени, када почињу да пристижу плодови у рукама вредних сељака Ратине, у Ратини су одржане две манифестације – „Пројада“, која стару кулинарску традицију чува од заборава, и смотра народног стваралаштва, која од заборава отрже народне игре и песме. Пројада је манифестација посвећена проји и другим традиционалним јелима која се справљају од кукурузног брашна. Месна заједница Ратина, уз подршку града Краљева и Туристичке организације Краљева, приредила је традиционалну манифестацију под називом „Пројада“, са жељом да се очува традиција овог краја, споје различити културни садржаји, али и подсети на све пале борце у Великом и Другом светском рату.

У селу Ратина надомак Краљева одржана је популарна „Пројада“, 17. по реду кулинарска манифестација посвећена припремању проје и осталих ђаконија од кукурузног брашна, која стару кулинарску традицију чува од заборава, и 34. по реду Смотра народног стваралаштва. И ове године своје вештине и рецепте у припремању проје, као и пројаре, качамака и старих српских јела, представили су кувари аматери и веште домаћице и домаћини ових крајева. „Пројаду“ је по традицији „зачинио“ богат културно–уметнички програм у оквиру којег је одржана Смотра дечјег народног стваралаштва са више од 300 учесника. Неки су први пут у овом лепом селу крај Мораве.

„Први пут сам у Србији, први пут у овом лепом селу. Одушевљени смо. Људи су јако љубазни, сви желе да нам покажу што више, да уживамо. Дивни сте људи, гостољубиви, спонтани. Допада нам се и ваш фолклор, знате, и ми имамо сличне догађаје. Храна је одлична, све смо пробали и, наравно, сарму! Сигурно долазимо опет!“, са осмехом и одушевљењем одговара Виндан из Истанбула, Турска.

Право са Копаоника штанд је уредио Младен Добродолац. У свом Брзећу справља свакакве слатко–кисело–љуте производе.
„Први пут сам овде на манифестацији, али и у Ратини. Фино је и чини ми се право место да представим своју производњу. Од плодова са Копаоника припремамо сокове, џемове, слатка и, наравно, ракију. Имамо своје шљивике. Оно што је такође важно – у нашем млину, који је старији од једног века, увек имате свеже пројино брашно, и то од белог осмака, жутог зрна, али и црвеног кукуруза. Радино благо је иначе газдинство названо по мојој мајци, која има велику заслугу у овој причи“, истиче саговорник.

Манифестација са мотом „Лепша наша проја него туђа погача, проја нас је хранила и бранила“ ове године окупила је близу тридесет такмичара који су своје ђаконије од кукурузног брашна и традиционална српска јела изложили на штандовима у Улици проје. Загорка Радојевић учествује на свим манифестацијама овог краја и њена софра увек изгледа краљевски, а припрема је три дана.
„Волим да учествујем, лепо је да се народ дружи и да очувамо нашу песму, игру, нашу кухињу. Припреме трају једно три дана – прво слаткиши, затим слане ђаконије. Ту је купус из земљаног лонца, пасуљ, риба, пуњена паприка, разне салате, пите, пројице… има доста тога, није ми тешко! Волим да сам са народом. За мене је ово 17. по реду – ниједну пројаду нисам пропустила“, радосно прича Зага.

На украшеним штандовима чланови стручног жирија, као и бројни посетиоци, радознaлци и дегустатори, могли су да пробају разне специјалитете прекаљених домаћица, домаћина и кувара аматера који су се надметали у припремању традиционалне проје, пројаре, качамака и старих народних јела.

„Проја је била основ кухиње наших предака. Уз мало кајмака и сира које су некада имали у кући, народ је живео. Ми са поносом преносимо традицију на наше млађе укућане и на чланове удружења. Када нешто волите, ништа вам није тешко“, каже Зорица Николић, чланица Удружења жена „Сачувајмо традицију“ из Самaила.

Гордана Лазаревић из села Адрани, једна од млађих учесница, увек се радује оваквим догађајима, посебно истичући вредне жене ових крајева.
„Као и свака вешта домаћица и ми смо данас представиле нашу кухињу, нашу традицију. Мени је драго да учествујемо на оваквим догађајима јер се традиција одражава и на млађе. Драго ми је и да деца воле да учествују. Проја – да је бар недељно на столу! Не треба ни помињати значај кукурузног брашна у исхрани. Што се тиче приноса овогодишњег рода кукуруза – биће, биће за проју сигурно!“

Аница Радосављевић са Берановца припрема вероватно једну од бољих пита „развијуша“. То прво нестане са њеног штанда, али су све госте обрадовали и још понеким.
„Осим овога што видите на столу, решили смо да почастимо наше госте и једним добрим гулашом. Можда није баш традиционално српско јело, али се лепо одомаћио. На такмичењу учествујем где год ме позову. Добие се и нека награда, али мени је најважније добро дружење!“

Ратина је одувек имала добре домаћине, вредне сељаке, добре браниоце и ратнике. Данас бити херој овог времена значи чојство – бити човек са великим поштовањем. За Ивану Драганјац из Ратине, хуманост представља много тога, па су на свом штанду поставили и кутију за помоћ у лечењу мале Дуње.
„Знате, моја бака се такмичила на овој Пројади првих година. Ја сам уз њу учила да будем домаћица, али и добар човек. Овде су њени, али и моји пехари освојени на такмичењима. Наши преци су имали нешто исконско у себи, нешто што је човека чинило великим и вечним. За Дуњу чинимо све што можемо. Нажалост, болест коју има ова мала принцеза захтева много средстава, и ми смо и данас одлучили да на овај начин мало помогнемо. Зато сви који могу, макар мало, нека упуте средства на СМС 1409 на 3030.“

У име града Краљева такмичаре и посетиоце поздравио је помоћник градоначелника за културу Милош Милишић, нагласивши да ће Ратина увек имати подршку града Краљева у организацији манифестације која чува српску традицију, али и сећање на све пале борце који су живот дали за нашу слободу и отаџбину.

„Сама идеја оснивања ове културно–туристичке манифестације је веома значајна, јер су оснивачи желели да одају почаст свим нашим очевима и дедовима, борцима из Првог и Другог светског рата, као и онима који су страдали у ратовима деведесетих година. Она је значајна и по томе што чува традицију и културу ових крајева, а оволики број учесника у културном и такмичарском програму јасно говори да она треба да живи. Проја – бела, сељачка, од чистог белог кукурузног брашна, крупно млевеног, испод воденичког камена – она која је била део одрастања наших родитеља и њихових родитеља, а сада је специјалитет у ресторанима – е, та проја је извор живота.“

У дворишту Основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Ратини, у Улици проје, такмичари су на својим штандовима изложили ђаконије од кукурузног брашна и традиционална српска јела. Према речима организатора „Пројаде“ Драгише Радевића, иако је ове године било мање учесника, сви су спремили богату трпезу за такмичење. Радевић је истакао да је проја одхранила српског сељака и српског војника и зато одржавање традиције и културе сећања мора да се настави.
„Проја нам је давала снагу да преживимо ратове, глад, спајала у сиротињи, подсећала на тежину којом смо некада били притиснути, на живот какав смо хтели да заборавимо. Верyјте, у тим временима рата ко је имао корицу проје, тај је остао жив. Зато је и наш слоган – ‘Боља наша проја него туђа погача’. Ова младост која је данас овде показује колико смо ми богат народ у сваком погледу. Њихова преданост да очувају традицију је вредна хвале и помоћи заједнице.“

Овогодишња „Пројада“ зачињена је и богатим културно–уметничким програмом у оквиру, такође традиционалне, Смотре дечјег народног стваралаштва на којој је наступило више од 300 малишана из укупно 14 културно–уметничких друштава и фолклорних ансамбала из свих крајева Рашког округа. Јелена Томић, КУД Ратина, организатор смотре дечјег стваралаштва, истиче:
„Као што знате, наше друштво броји велики број чланова, тако да се можемо похвалити да безмало сви школарци из Ратине код нас играју и певају. То јасно говори колико чувамо изворну традицију и колико нам је важна културна баштина у селу. Сама смотра је посебна прича за себе и ми се, као наследници, трудимо да је одржимо као најбољи домаћини већ 34 године.“

Ове године титулу шампиона у категорији најбоље припремљене проје понела је Ивана Поповић из Ратине, у категорији пројаре Милутин Новаковић из Милочаја, Аница и Јелена са Берановца биле су најбоље у справљању качамака, док је Загорка из Ратине без конкуренције била најбоља у припреми традиционалних јела. Шампионски пехар свеобухватног победника смотре у припремању проје и других традиционалних јела која се праве од кукурузног брашна припала је екипи КЦ Самaила, који су на манифестацији приредили и право посело.
„Ми се сви у КЦ Самaила трудимо да пренесемо што уверљивије не само песму и игру већ и традицију обичаја наших крајева. Ово данас уређено посело је некада било примерено за комишање. Мобе су некада биле значајне у селима, јер није било машина. У свему нам, наравно, помажу и наше мештанке у оквиру свог удружења ‘Сачувајмо традицију’“, каже Петар Коловић, председник КЦ Самaила.

Проф. Душка Серадаревић, председница комисије за оцењивање, каже да су колеге и она били на „мукама“, јер свако јело заслужује награду.
„Дивно је што се манифестација поново вратила у оваквом и оволиком броју. Сви су одлични. Верyујте, ја сам одушевљена шароликошћу и богатством традиционалних јела која наши учесници прикажу. Могу вам рећи да свака домаћица заслужује чисту десетку јер су се заиста потрудили да представе што аутентичније српска јела на традиционалан начин.“

Овогодишњи програм почео је полагањем венаца на спомен-обележје из Другог светског рата страдалим грађанима Ратине и припадницима Црвене армије који су погинули у Ратини приликом борби за ослобођење Краљева у октобру и новембру 1944. године, као и палим борцима 1999. године. Кулинари су се такмичили у четири категорије: чување проје, пројаре, качамак и друга стара српска јела. Пратећи део ове кулинарске смотре била је и 35. Смотра дечјег народног стваралаштва на којој су наступила бројна културно–уметничка друштва.

Кукурузно брашно, бело или жуто, има јако позитиван утицај на целокупно човеково здравље. Не садржи глутен и може га јести свако, без обзира на године. Велики је извор витамина, влакана и протеина, идеално је за бебе, људе који воде рачуна о килажи или за оне који имају проблема са пробавом. Некада сиротињска храна, данас је јако популарна, тако да безмало већина краљевачких ресторана на свом менију има традиционални качамак и проју. Пријатно вам било, а ми се поново видимо наредног септембра.

Соња Цветковић