Празилук – скроман, али вредан чувар баште и трпезе
Празилук је у Србији омиљено поврће у време поста, али га све више људи користи и током целе године. Ипак, површине под овом културом су и даље релативно мале. Најпопуларнија сорта је „камуш“, препознатљива по дугачком белом стаблу и мало листова. Обично се гаји у кућним баштама, али постоје и комерцијални произвођачи који у празилуку виде добру зараду.
Једна од породица која се успешно бави овом производњом су Босанчићи из Скадарске Џорђеве. Дејанa Босанчић каже да су се празилуком почели бавити пре десетак година, када су његови синови одлучили да пољопривреду виде као своју будућност.
„Раније смо се бавили класичном пољопривредом – кукуруз, пшеница, јечам. Али како су момци одрасли, завршили пољопривредну школу и пожелели да производе поврће, одлучили смо да се окушамо у томе. Прво смо почели са целером, а затим додали празилук, који је временом постао наша главна култура,“ каже Дејана.
Мање захтеван од других култура
Како наводи, празилук је у поређењу са другим повртарским културама мање захтеван за узгој.
„Целер тражи пуно заливања и хемијске заштите, док празилук има нешто лакши процес производње. Такође, тржиште диктира шта је исплативо – потражња за празилуком је све већа, па смо се определили за њега,“ објашњава.
Пажљива припрема земљишта – кључ доброг рода
За успешну сетву и добар род празилука, квалитетна припрема земљишта је од суштинског значаја.
„Треба добро уситнити земљу, направити гредице, посејати семе и прекрити га финим хумусом. После тога иде заливање. Празилук ниче за 7 до 12 дана, зависно од временских услова. Ако је топло, брже ће изаћи,“ истиче Дејана.
У зависности од жељеног времена жетве, празилук се сеје у различитим периодима:
- За рану сетву сеје се у јануару и бере у јуну.
- Летњи празилук се сеје у фебруару, расађује у мају и бере у августу.
- Јесењи празилук сеје се у марту или априлу, расађује у мају или јуну, а бере до новембра.
„Све зависи од времена. Пратимо прогнозу, најављују лепо време, па мислим да је фебруар идеалан за сетву. Волим да га посејем мало гушће – боље да касније проредим него да се деси да не изникне како треба,“ каже Босанчић.
Расад – темељ успешне производње
Празилук у почетној фази захтева пажљиву негу.
„Младе биљке су осетљиве на мраз, па ако буде хладно, морамо користити агрил или додатно грејање. До краја априла биљке већ постају стабилне и спремне за расађивање,“ објашњава он.
Пре пресађивања, празилук се два пута шиша.
„Први пут у марту, други пут пред само расађивање. Тако му јачамо корен и стабљику. Једном кад се прими, одмах креће да напредује.“
Како би обезбедили довољно квалитетног расада, Босанчићи ће ове године подићи два пластеника. Производња пресадница траје око осам недеља, а потом се биљке селе на отворено.
„Овај систем нам добро функционише, али планирамо да пробамо и производњу директно из семена. За то ће нам требати сејалица, али прво да завршимо ову сезону,“ каже Дејана.
Будућност празилука на српским њивама
Иако празилук није главна култура у Србији, све више произвођача га види као добру прилику за зараду. Са правилним приступом, добро припремљеним земљиштем и пажљивим неговањем, празилук може донети стабилан приход.
„Код нас је потражња стабилна, а како људи све више воде рачуна о исхрани, верујем да ће празилук имати светлу будућност. Ми настављамо са нашом производњом и трудимо се да сваке године унапредимо технике гајења,“ закључује Дејана.
За оне који размишљају да започну производњу празилука, Дејана саветује да крену са мањим парцелама, добро припреме земљу и прате тржиште.
„Најважније је бити стрпљив и научити шта празилуку треба. Ко се томе посвети, може имати добру зараду.“
Извор: ПЛОДОВИ, Прва ТВ, Тибор Патрик