Млади овчар који руши предрасуде: Овце су моја будућност, а не прошлост!

У срцу Мачве, у селу недалеко од Богатића, млади сточар Милош својом посвећеношћу и знањем уноси свежину у традиционално овчарство. Док многи млади одлазе у град у потрази за лакшим пословима, он је одлучио да остане на селу и гради своју фарму.

„Овим сам почео да се бавим пре четири године. Видео сам да има простора за напредак, а и увек сам волео рад са животињама. Овце су ми биле најбољи избор јер доносе стабилан приход и нису толико захтевне као неке друге врсте сточарства,“ каже Милош док нас проводи кроз свој објекат у којем тренутно држи 83 грла. Његов циљ је да стадо ускоро повећа на 130 оваца.

Јагањци као главни ослонац

Романовске овце, које узгаја, познате су по томе што се јање три пута у две године. „Јагањци су најважнији сегмент мог узгоја. За добру продуктивност, важно је да их правилно хранимо. Држим се суве исхране – кукуруз, пшеница, јечам, сојина и сунцокретова сачма, мекиње, премикси. Дајем и ливадско сено и луцерку, али не користим силажу,“ истиче Милош.

Када дође време јагањења, води рачуна о дојењу и дохрани. „Ја волим да јагњад остану са овцама око 90-100 дана. Наравно, некад неко јагње буде одвојено са 110 дана, некад са 90, али углавном то зависи од појединца. Ако овца ојагњи двоје, то је оптимално, али ако има тројке или четворке, мора се додатно дохрањивати. Неке овце имају довољно млека, али код већих легала убацујемо и вештачко млеко како би сва јагњад напредовала равномерно.“

Хранилице за јагњад, које је сам осмислио, показале су се као пун погодак. „Јагњад увек имају храну испред себе, нема гужве, а ни проблема са дијарејом. Пуним их једном дневно, што ми штеди време,“ објашњава.

Пласман и цена јагањаца

Јагањад пласира и за приплод и за клање. „За приплод цена је 250 евра по грлу, док јагњад за клање иду по текућој пијацној цени. Тренутно су тражена, али је цена нестабилна, па морамо добро пратити тржиште.“

Што се тиче продаје, Милош сарађује са кланицама које саме среде папире. „Кланице преузимају грла и завршавају сву документацију, што нам у великој мери олакшава посао,“ додаје.

Значај доброг објекта за овце

Простор у којем овце бораве је један од кључних фактора за њихово здравље и продуктивност. Милош је и томе посветио велику пажњу:
„По мени, објекат мора да буде висок – прво, због чишћења, да се не мучиш, а друго, да не буде овца у затвореном простору без довољно ваздуха. Било би добро да имају испашу, јер то доприноси њиховом здрављу. Код мене је све пространо и мислим да се овце осећају добро.“

Контролисано парење за већу дуговечност оваца

Милош није присталица тога да овнови буду у истом простору са овцама током целе године. Овнове пушта у јуну и јулу, како би јањење било добро испланирано.
„Ако бисте пустили овнове да стално буду са овцама, те овце не би дуго трајале. Овако, кад имају одмор, могу да се користе и до 9-10 година, док код неких фармера, ако се не води рачуна, овце трају свега 3-4 године,“ објашњава он.

Инвестиције у будућност

Иако је млад, овај домаћин не само да планира, већ и спроводи озбиљне инвестиције. „Имамо 14 хектара обрадиве земље и планирамо да купимо нови трактор. Кандидовао сам се за субвенцију од 400.000 динара коју даје наша општина за куповину трактора до 60 коњских снага. Чуо сам добре препоруке за Ловол, па сам предао захтев.“

Шишање два пута годишње – зашто је важно?

Романовске овце имају специфичан тип вуне који захтева редовно шишање. „Шишам их два пута годишње, у фебруару и септембру. Разлог је једноставан – ако их не шишамо на време, вуна постане прљава и неупотребљива, а овце изгледају запуштено. Ове године сам прескочио зимско шишање јер су биле високо сјагњене, па нисам желео да их непотребно стресирам,“ објашњава Милош.

Млади могу успети на селу

На питање како се сналази као млад у овом послу, Милош одговара без оклевања: „Мени није тешко, јер сам одрастао у овоме. Старији људи се теже прилагођавају, али мени је ово сасвим нормално. Ако има воље, све је могуће.“

У време када се све више говори о проблемима у сточарству, ова прича показује да уз добру организацију, знање и љубав према послу, млади на селу могу имати успешну будућност.

Горан Ђаковић