Док се на једном делу газдинства завршава јутарња мужа, у другом почиње потпуно другачији посао. Свежем млеку овде се не жури у млекару. Најбољи део остаје у домаћинству јер управо од њега настају производи по којима је Димитрије већ постао препознатљив. Сваког дана око педесет литара млека претвара се у домаћи сир, кајмак и сурутку, а сваки корак производње пажљиво се прати, баш онако како су то радиле генерације пре њега.

Иако има тек двадесет једну годину, Димитрије већ сигурном руком обавља сваки корак производње. Каже да се сир не прави само по рецепту, већ и по осећају. Најпре се млеко пастеризује, затим пажљиво хлади на одговарајућу температуру, додаје се сирило, а онда почиње стрпљиво чекање да се створи груша. Када достигне праву чврстину, ножем је сече на ситне коцке јер, како објашњава, управо од тога зависи структура будућег сира. Што су коцке правилније и ситније, сир ће бити компактнији и квалитетнији.

Након тога груша се пажљиво пребацује у газу и оставља да се природно оцеди. Нема журбе ни пречица. Сир се не форсира, већ му се даје време да сам добије жељену структуру. Потом се пребацује у калупе, соли, прелива свежом сурутком и одлаже на зрење. Део остаје као млади сир, док други део наставља да сазрева и после три недеље постаје стари сир, чвршће структуре и израженијег укуса.

Посебну пажњу поклања кајмаку. Не скида сву масноћу са млека, јер жели да и сир остане богат и кремаст. Управо зато његов пуномасни сир задржава препознатљиву меку структуру и пун укус. Млеко са фарме има око 4,5 одсто млечне масти, што представља одличну основу за врхунске млечне производе. И купци то препознају већ на први залогај.

На столу поред њега налазе се тек исцеђен сир, свеж кајмак и канте са сурутком. За већину људи сурутка је само нуспроизвод, али Димитрије на њу гледа другачије. Каже да је многи купци траже управо због њених хранљивих својстава, а и сам је уверен да заслужује много више места у свакодневној исхрани. На његовом газдинству ништа се не баца. Сваки производ има своју вредност и свог купца.

Оно што његове производе додатно издваја јесте чињеница да сваки пакет лично стиже до купца. Понедељком пуни возило и креће пут Београда, уторком испоручује наруџбине у Крагујевац, а већ размишља и о Новом Саду. Наруџбине стижу преко друштвених мрежа и телефона, а највећи број купаца враћа се поново. То је, каже, најбољи доказ да квалитет не треба много рекламирати. Када неко једном проба добар домаћи сир, сам постаје најбоља препорука.

Иако свакодневно произведе десетине килограма сира, Димитрије не жели да повећава количину по сваку цену. Први циљ му је да изгради мини млекару и савременије услове за производњу, како би задржао исти квалитет и када производња буде већа. „Важно ми је да купац увек добије исти производ“, каже, уверен да се поверење стиче годинама, а губи за један дан.

Док посматрамо како пажљиво слаже тек направљене комаде сира у посуде са сурутком, стиче се утисак да овде није реч само о производњи хране. Сваки покрет открива стрпљење, знање и љубав према занату. Управо зато је Димитријев сир много више од млечног производа – он је укус породичне традиције, младости која је остала на селу и доказ да се од квалитета, када се ради поштено, и данас може живети.