Србија има најквалитетније дуње у Европи, а знате ли где их највише има?

Село Тавник код Краљева , на падинама Котленика, зову село дуња. Не без разлога јер на око 300 хектара гаје преко 60 хиљада стабала, што нас је довело на другу позицију по производњи у Европи. Познаваоци прилика тврде да се две трећине дуње у Србији, управо произведе у овом селу, јер нема куће у којој није засађено бар по неколико стабала.

Стручњаци кажу да је „тавничка дуња“ најквалитетнија у Европи, пре свега због веће количине сувих материја и шећера, који омогућавају експозиција терена и састав земљишта. Због тога је и потражња велика. Ово село изеђу Краљева и Чачка зову селом дуње, јер не постоји кућа у којој се ово воће не узгаја, макар и за своје потребе. Две трећине приноса дуње у нашој земљи потиче управо из Тавника. Овај податак је импозантнији ако се зна да је Србија са 13.000 тона годишње, највећи произвођач дуња у Европи, после Шпаније.

Погодност код гајења дуње је то што је засад дуговечан, па може да потраје и сто година. Улагања су велика. Према прорачунима произвођача из овог села, за формирање једног хектара потребно је 10.000 евра.

Не зна се како је ово мирисно воће стигло у Србију и Тавник, али је познато да води порекло са Кавказа,  одакле се проширило на Малу Азију, односно Персију, данашњи Иран, затим Крит. У тавничком крају дуња се одомаћила као аутохтоно воће, добила и географско одређење као „тавничка“ тако да је са преко 50.000 стабала засађених на око 350 хектара.  Тавник је  европски лидер у производњи дуње. Ипак није овде све тако идилично, јер млади дуњари тешко да могу одолети највећем непријатељу ервинији, која десеткује стабла.

,,Erwinia amylovora,  је карантинска болест и уколико дође до неконтролисаног ширења и преноса на друге воћњаке у близини, инспектори могу да нареде њихово потпуно крчење. Зараза уствари настаје за време цветања и цвет представља улазна врата бактерији. Оптималне температуре су око 15°Ц. Затим, обично до месец дана након цветања, долази до појаве црне боје листа и изданака који се убрзо суше. Изданци клону и добијају облик “пастирског штапа”, након чега се патоген шири на гране, а на крају и на стабло. Кора добија црвено-смеђу боју, шири се и пуца, а плодови постају смеђи и појављује се бактеријски ескудат, капљице које се јављују на површини.Чест узрок појаве је и резидба, односно, када се појаве симптоми мало који воћар дезинфикује маказе након сваког реза,  или након неколико резова, због чега долази до ширења на остатак крошње. Ветар и киша такође преносе бактерију на друга стабла. Осим лисних ваши, сви остали инсекти који лете, такође и птице, преносиоци су ервиније. Једна ствар мора да буде јасна. Борба против овог патогена није лака и мора да се схвати максимално озбиљно. Наука још увек није доскочила максимално проблему, јер препарат у ову намену нема! Осим механичких начина, наш предлог је садити нове сорте које су отпорније на ервинију, кажу стручњаци Института за воћарство у Чачку. Оно што је још важније овдашња дуња има највећи проценат суве материје чак до 20%, што је чини најбољом у Европи.“

Зад дуње подигао за пензионерске дане

Наше причеас са терена махом су усмерене на едукацију, добре домаћине рекордере, проблеме у пољопривреди и самој производњи. Странице ређе пунимо пољопривредницима који то, бар не још увек нису. Саво Костовић из Сијаћег поља код Краљева један од њих.

Саво Костовић у Сијаћем пољу код Краљева крајем августа уз помоћ струке завршио је летњу резидбу у свом малом дуњару који је како каже прави експеримент. Воћњак је подигнут прошле године и вероватно једини у овом крају.

“Тачно да није крај у коме се гаји дуња, ретко ћете је видети чак и у дворишту. Жеља ми је била да посадим осим шљиве и дуњу, да се опробам у томе. Овај мој плац је да кажем и мало погодан за то има мало нагиба. Ипак сам доста читао, информисао се и одлучио да осим производње шљиве односно ракије од шљиве производим и чисту дуњу, односно ракију од дуње. И тако се дошло до тога да ових двадесетак ари искористим за мали засад дуње“почиње причу наш домаћин.

САВЕТ: Када је право време за бербу дуња?

Није професионални воћар али има жељу да се том позиву посвети када оде у пензију. Полако, али сигурно припрема терен, па је осим шљиве коју има на 50 ари, очевина, засадио и млад дуњар.

“Дуњар је засађен фебруара 2022. године, дакле пре годину и по. Доста сам истраживао и видео у понуди доста страних сорти, па сам се одличио да засадим 45 хемуса и 5 тријумфа. Агроном Миле Ђомбић води рачуна да нешто не оманем. Ево сада је завршена и резидба, изузетно сам задовољан како то изгледа. Рода има али видите да је то по неки плод. Ту су као што рекох две сорте и надам се да ће уложен труд, рад и средства да се врате обилато кроз пар година”наставља Костовић.

Да овај подухват није празна прича наш саговорник се у Тавнику, селу са највећим бројем садница дуње, опробао у производњи ракије од овог воћа и то откупљујући плодове јер свој велики вочњак још увек нема.

“Тавник је познат по дуњама и ја ево већ неколико година печем ракију од дуње, имам свој казан. Дође као разонода са неким мојим другарима али и мали прилив у финансијском смислу. Откупљујем дуњу, иначе у Тавнику доминира Лесковачка дуња од које се и прваи најбоља ракија. Када пристигне ова моја мешаћу све сорте па ћемо видети. Важан је онај ,,буке” како каже струка, али и сам квалитет. Није то нека велика производња, али опет кажем за неке потребе допуне буџета и да се наздрави са пријатељима” наставља Саво.

Ракија је кажу његови пријатељи и купци одличног квалитета, што му додатно даје ветар у леђа да оствари залог за пензионерске дане.

“Није лепо хвалити свој производ, али је одлична! Кажу да је врхунска, то тврде сви који су је пробали и који купују од мене ракију. То је чиста дуња, нема додатака, нема шећера, чиста као суза. Не правим јаку ракију ту је на 16.8 евентуално 17 гради. Воћне ракије не треба да буду јаке. Све ово је кажем да у неким данима када стигне пензија имам неку занимацију, али и корист. До сада је више био ,,гушт” и пробни тест. Испоставило се да вреди” закључује наш саговорник.

Покушавао је да дође до неког већег поседа у Тавнику, али за сада безуспешно. Како тврди док не добије први чек од пензије можда је тако и боље јер би један посао сигурно трпео. Овај мали воћњак је одличан пример како се ради, а Саво тврди да мора све да буде по јусу.

Од компота до ракије

Семе дуње садржи различите слузи, уља која негују и хидрирају кожу па се све више користе у козметичкој индустрији. Дуња је нискокалорично воће које на 100 грама садржи само 57 калорија, па добро дође особама које имају проблем са вишком килограма и желе да смршају.

Плод дуње често зову витаминска бомба јесени јер има велике количине витамина Ц, затим витамин Б1, Б2, али и калијум, натријум, цинк, гвожђе, бакар, манган, пектин и друге органске и неорганске киселине. Поред тога, садржи и протеине, дијетална влакна и угљене хидрате. Нажалост, дуња се све ређе једе у сировом стању, већ се најчешће користи у преради за израду компота, желеа, сокова, као слатко или за прављење чуване ракије дуњеваче. Веровали или не, али дуње су одлични природни освеживачи ваздуха, па не чуди што су их наше баке некада давно чувале на орманима током зиме.

Лековита својства

Народна медицина одавнина користи дуње за лечење. Захваљујући танину и слузи ова воћка повољно делује на рад црева и спречава инфективне болести. Садржи и доста пектина, који повољно утиче на крвни систем, помаже у снижавању крвног притиска и холестерола. Сок од дуње се препоручује против кашља, асме и дијареје, док се печена или кувана дуња посебно погодује анемичним особама, али и за лечење упала желудачне и цревне слузокоже. Дуња се употребљава и за лечење слузокоже ждрела, крајника, дисајних путева као и ублажавање обилних менструација. Чај од дуњиних семенки лечи несаницу, ублажава напетост и отклања непријатан задах, док слуз од семенки лечи опекотине и ране. Чај од листова дуње је одличан природан лек за заустављање пролива.
Због њених лековитих својстава дуњу у народу често зову „краљица јесени“, а чај од плода ове воћке благотворно делује на дисајне тегобе, смирује кашаљ, промуклост и ублажава симптоме бронхитиса. Свакодневно конзумирање дуње у сировом стању показало се као благотворно помоћно средство код туберкулозе, проблема са отежаним радом јетре, дизентерије, чира на желуцу, као и код болести очију. Компот од дуње препоручује се код проблема с цревима или желуцем, док је сок од ове воћке једно од најбољих средстава против декубитуса (рана које настају на телу услед дугог лежања) опекотина, испуцале коже, свраба. Дуња се добро показала и у јачању имунитета што свима нама у зимско време, а посебно сада у време епидемије короне, добро дође.

Ово воће је изузетно цењено у Француској где се већ вековима, веровали или не, прави сир од дуња. Ова по укусу врло необичан сир Французи комбинују са печеним месом, пре свега са пачетином, пилетином, али и јунетином и дивљачи. Овај сир је снажан извор енергије, али се не препоручује се дијабетичарима и гојазним особама. За крај вам поклањамо рецепт за овај необичан сир.

Сир од дуње

Припрема: Два килограма дуња скувати, заједно са кором, док потпуно не омекшају. Када се охладе, исећи на комадиће и испасирати. Измерити добијену масу и на килограм и по пиреа од дуње додати килограм шећера. Све поново кувати на лаганој ватри 45 минута уз непрестано мешање. Када се сир скува сипати у одговарајућу тепсију, плитку стаклену посуду, или у посудице. Када се охлади, сир исећи на коцке, уваљати у прах шећер, и ставити на тамно и суво место да се добро охлади и стегне.