Ово су најновије препоруке стрчњака за суве шљиве
У Пожеги се одржава традиционална школа за пољопривреднике. За ову прилику предавање је одржала др Олга Митровић из Института за воћарство у Чачку. Она је говорила о сортименту шљиве за сушење. Ово су главне поруке са њеног предавања.
Шљива је једна од најзначајнијих воћних врста у Србији. Годишња производња достиже око 600.000 тона, при чему је чак 80–90% рода намењено производњи ракије. Остатак, између 10 и 20%, користи се за свежу потрошњу, замрзавање и разне врсте прераде, од којих је сушена шљива најзначајнији производ.
Предности сушења
Сушење је традиционалан метод конзервисања, при чему се уклања влага из плода и добија производ који је дуготрајан и здравствено безбедан. Сушена шљива је изузетно хранљива намирница, богата једноставним шећерима, влакнима и полифенолима. Ова својства јој дају високу енергетску вредност, позитиван ефекат на дигестивни тракт и антиоксидативну способност, што је чини корисном у превенцији различитих обољења.
Плодови који се користе за сушење морају испуњавати строге стандарде:
Покожица: Сјајна, глатка и благо обојена.
Величина: Уједначени плодови, без обзира на масу.
Укус: Типичан за шљиву, слаткасто-киселкаст.
Сорте погодне за сушење
Међу бројним сортама шљива које се узгајају у Србији, неке су се посебно истакле као погодне за сушење:
Стенлеј:
Ова сорта је најзаступљенија у комерцијалним сушарама због своје отпорности и високог садржаја суве материје (18%). Плодови масе од 30 до 40 грама пружају одличну продуктивност у процесу сушења, а резултат је тамна и атрактивна сушена шљива.
Чачанска родна:
Иако захтева више пажње приликом обраде због осетљивости, ова сорта даје сушену шљиву хармоничног укуса. Садржај суве материје ретко прелази 17%, што је на граници економске исплативости, али њен укус остаје један од најпожељнијих.
Ваљевка:
Сорта која се лако суши и даје плодове изузетног квалитета. Њена танка покожица и атрактиван изглед чине је примамљивом за тржиште, иако захтева одређене климатске услове.
Медена:
Ова сорта је позната по високом садржају шећера и јединственом укусу, који подсећа на комбинацију урме и меда. Иако крупнија и мање погодна за сушење, због своје специфичности има потенцијал за нишно тржиште.
Чачанска лепотица и чачанска најбоља:
Сорте развијене у Институту за воћарство у Чачку, са високим садржајем суве материје и одличним укусом. Њихова хармонична арома чини их популарним за различите видове прераде, укључујући и сушење.
Изазови у производњи
Сорте као што су пожегача, које су некада доминирале у Србији, данас се све мање гаје због осетљивости на шарку шљиве. Због тога су нове сорте, као што су чачанска родна и стенлеј, преузеле водећу улогу.
Поред тога, избор сорте, квалитет плодова, технологија сушења и микробиолошка исправност производа кључни су фактори за успех у производњи сушене шљиве.
Сушена шљива је не само традиционалан производ Србије већ и важан извозни артикал са великим потенцијалом. Унапређење производње, правилан избор сорти и примена савремених технологија могу допринети њеној још већој заступљености на домаћем и међународном тржишту.
Горан Ђаковић