Футошка школа знања: Где се љубав према природи претвара у животни позив

Док се многи ученици осмог разреда још колебају око избора средње школе, постоје они који већ сада знају — желе да буду блиски природи, животињама и земљи. За њих, Средња пољопривредна школа у Футогу није само образовна установа, већ место где хоби прераста у професију, а љубав према селу и природи добија свој животни пут.

Новинарска екипа посетила је школу у јутарњим часовима, када пољопривредна настава почиње — не у учионици, већ на терену.

Како објашњава професор Горан Орел, ученици могу бирати између неколико смерова. Најтраженији су тренутно ветеринарски техничар и пољопривредни техничар дигиталних технологија, где се спајају традиционална знања са најновијим достигнућима у механизацији и даљинском управљању.
„Наш ученик може из скијалишта контролисати температуру у свом пластенику. То је будућност аграра“, каже професор кроз осмех.

Поред ових, ту су и смер за техничаре хортикултуре, који најчешће уписују девојчице — љубитељке цвећа и естетике, али и руководиоци механичари и цвећари-вртлари, смереви трећег степена за ученике који желе више праксе, мање теорије и што брже укључење у рад.

Како истиче професорка Наташа Крестић, једна од највећих предности школе јесте ученички дом капацитета до 190 ђака. „Уписују нас деца из целе Србије, чак и из Крагујевца. Дом је безбедан, приступачан, и пружа све — од хране и интернета, до 24-часовне бриге васпитача. Цена смештаја износи 8.000 динара, а остатак финансира држава“, истиче она.

Практична настава одвија се свакодневно, на полигону уз саму школу. Ученици трећег степена имају два дана праксе недељно, а четвртог степена један. Овде, кажу професори, учење не подразумева само књигу — већ земљу, алат, трактор, штале, цвећњаке и праве услове у којима ће сутра радити.

„Ветеринар мора имати мантил, хигијену, а пољопривредник чизме и знање како се штите биљке. То није игра, већ озбиљан посао“, додаје проф. Крестић.

Средња пољопривредна школа у Футогу није само избор школе — већ избор начина живота. За младе који желе да остану у вези са природом, који сањаре о својој фарми, пластенику, ветеринарској амбуланти или расаднику, ово је први корак.

Уместо у школи с пет теоријских дана и магловитом сликом будућности, овде ученици добијају знање у руке. А са знањем — и сигуран пут у аграрну професију.

Извор:РТ Војводина 1