Српско говедарство на раскршћу: Производња тоне, увоз расте

Српско говедарство наставља да се суочава са озбиљним изазовима, што је потврђено и подацима за 2024. годину. Опадање броја грла, раст увоза, неизвесно тржиште и промена производне структуре намећу питање – куда иде домаћи сектор производње говеђег меса и сточарства уопште?

Производња говеђег меса је у паду, а укупан број говеда у Србији наставља да се смањује. Од 2022. до 2024. године, укупан број грла опао је са 860.000 на 700.000. Број приплодних грла је такође опао, што је дугорочни проблем јер се тиме смањује основа за одрживу производњу у будућности. С друге стране, увоз живих грла значајно расте – са 12.000 у 2022. на 30.000 у 2024. години, што показује да домаћа производња не задовољава потражњу.

Слична ситуација је и са тржиштем говеђег меса. Увоз меса расте (4.300 тона у 2024. у односу на 3.163 тоне у 2023.), док извоз стагнира. Србија је некада била позната по извозу висококвалитетног јунећег меса, али је извоз смањен са 6.641 тоне у 2022. на свега 2.900 тона у 2024. години.

Цене товне јунади у Србији су у другој половини 2024. године биле око 500 динара по килограму, а цена телади се кретала између 630 и 655 динара по килограму. Истовремено, цена јунећег меса у малопродаји је порасла и износила је од 991 до 1.001 динар по килограму.

Ови подаци показују да раст цена не иде у корист домаћих произвођача, јер растући трошкови производње, укључујући цене сточне хране и енергената, нису праћени одговарајућим растом откупних цена. Додатно, иако се очекује благи раст цена у наредном периоду, неизвесност на светском тржишту и даље представља ризик.

Међународно тржиште и глобални трендови

Према подацима FAO и USDA, светско тржиште говеђег меса пролази кроз значајне промене. Очекује се раст глобалне производње за 2,3% у 2025. години, док ће међународна трговина порасти за 8,2%. Најзначајније извозне дестинације остају Азија, док су највећи извозници земље Јужне Америке и Океаније.

У ЕУ је цена говеђег меса у другој половини 2024. порасла за 13% у односу на почетак године, што указује на нестабилност тржишта, али и на потенцијал за већи извоз из Србије уколико би се производња стабилизовала.

Државна подршка и изазови у производњи

Министарство пољопривреде наставља да пружа подршку кроз мере директних плаћања, инвестиционе субвенције и IPARD програме. Међутим, поставља се питање да ли су ове мере довољне и да ли се спроводе на ефикасан начин.

У пракси, многи произвођачи наилазе на административне баријере, недостатак дугорочних стратегија и недостатак јасних смерница за развој сектора. Субвенције за товна грла и даље нису довољно високе да би мотивисале пољопривреднике да остану у овом послу, што доводи до континуираног смањења броја произвођача.

Како и куда даље?

Стање у српском говедарству није охрабрујуће. Ако се наставе трендови пада броја грла и производње, Србија ће ускоро постати зависна од увоза, чиме ће изгубити један од стубова традиционалне пољопривреде.

Главни проблеми који морају бити решени су:

• Недостатак одрживих мера подршке сточарству
• Неповољан однос откупних и продајних цена
• Низак број приплодних грла, што угрожава дугорочну стабилност сектора
• Недовољно искоришћене могућности за извоз висококвалитетног јунећег меса

Србија има потенцијал да обнови своје говедарство, али је за то потребна јасна, стратешка политика која ће дугорочно подржати сточаре. Без таквих мера, овај сектор ће наставити да опада, а последице ће осетити и потрошачи, и пољопривредници, и цела економија.

Извор: МПШВ