Мраз и суша подигли цену домаћих сокова и џема

Овогодишња суша, праћена мразевима у марту, тешко је погодила пољопривреднике широм Србије и већ мења ситуацију на тржишту воћа и поврћа, намењеног за прераду сокова и слатког. Иако се домаћи произвођачи труде да одрже традицију и квалитет, неизвесност у погледу приноса и растући трошкови наводе многе да преиспитају сопствени опстанак на тржишту.

Драгиша Филиповић са газдинства „Филиповић” који годинама прави домаћa слатка, џемове и сокове и има своје сталнe муштерије, каже да су последице суше видљиве у свим деловима земље, посебно у подручјима далеко од река и без природних извора воде. Подземни резервоари су исцрпљени, ниво воде је опао, а реке попут Црнице су се претвориле у потоке. У неким регионима готово је немогуће обезбедити воће и поврће у довољним количинама и квалитету.

‒ Додатни ударац произвођачима био је мраз у марту, који је погодио воћњаке баш у време цветања. Температуре су пале на минус седам степени, па је цвет у многим плантажама потпуно уништен. Ова ситуација диктира цене воћа и поврћа које су ове године порасле и дупло више за разлику од прошле године. Посебно су погођене кајсије, најтраженије и за прераду и за ракију. На кванташким пијацама воћка је достигла цену од 120 динара по килограму, док су љубитељи ракије морали да рачунају на цену литра, која би, ако би се формирала према цени сировине, била и до 3.000 динара. Трешња, која је ранијих година имала симболичну откупну цену, сада се откупљује за 240 динара по килограму ‒ каже наш саговорник.

Илустрација: Домаћи сокови поскупели због мањка воћа

Паприка без које нема традиционалног ајвара и пинђура, такође је трпела последице екстремних температура.

‒ Ово поврће може да сазри само уз температуру од 15 до 35 степени, те да сваки степен изнад искључује могућност правилне фотосинтезе биљке и њеног развијања. Када је реч о финалном производу, суша и раст цена сировина нису једини проблеми. Паковање и радна снага постали су највећи трошак. Стаклене флаше су поскупеле због гашења домаће производње у Параћину и увоза, док је радна снага све скупља. Више није могуће радити за 200 динара на сат. Када се све сабере, цена домаћег џема је порасла са 700 на 800 динара, док сок од јагода у флаши од 0,75 литара кошта 400 динара ‒ каже Филиповић и додаје да, упркос повећању цене, покушава да квалитет остане исти.

На тешкоће указује и Дејан Милојевић, власник газдинства „Милојевић”. Он објашњава да су приноси знатно смањени, а квалитет плодова је слабији.

‒ Биљка једноставно није имала услове да се правилно развија. Трудимо се да користимо само своје воће и поврће, без увоза, али ситуација нас тера да прилагођавамо цене. За производе од рибизле већ морамо да повећамо цену за десет одсто ‒ каже Милојевић.

Додаје да су цене ђубрива и даље високе, али стабилне, па се произвођачи све више ослањају на прилагођавање временским условима. Суша, како саговорник наводи, постаје наша нова реалност. ‒ Цене неће сваке године нагло скакати, већ ће време све више одређивати и понуду и потражњу ‒ наглашава Милојевић.

Пољопривредници се сећају и претходних деценија када су климатске промене већ почеле да показују своје лице. Филиповић даје пример 2017. године када је приземан мраз био у октобру, те да је род биљака тада био најбољи. У прошлости је снег хранио подземне резервоаре, а данас готово да га нема.

Стручњаци процењују да ће климатске промене, уз раст цена енергије и рада, све више утицати на домаћу производњу и прерађивачку индустрију. Иако се део сировина може увести, произвођачи упозоравају да би таква пракса могла да угрози опстанак малих пољопривредних газдинстава, посебно у Шумадији, Поморављу и јужним деловима земље.

За сада се домаћи произвођачи ослањају на сналажљивост и истрајност. Ипак, из године у годину, суша постаје не само аграрни већ и друштвени проблем, јер свако повећање цена воћа, поврћа и њихових производа директно утиче на стандард грађана.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/693078/mraz-i-susa-nazidali-cene-domaceg-dzema-i-sokova