Шетња најлепшим селом на свету, како то изгледа

Званично једно од најлепших села у свету постаје све интересантније место за туристе, али и не баш све. У Мокру Гору долазе они који уживају пре свега у аутентничости и природи која се поштује и негује, која није заклоњена модерном архитектуром и садржајима који припадају урбаним градским срединама. Све то ће најбоље разумети они који у Мокрој Гори посете Јатаре, Голубиће, Белу Воду, Дрвенград, Шарган…

Вожња Шарганском осмицом

Вожња Шарганском осмицом, возом који вуче парна локомотива, много је више од саме вожње која подсећа на време када је „ћира“ био основно превозно средство. Она је заправо суочавање, очи у очи, са природом, њеном тајанственошћу, лепотом која осваја и богатством које оплемењује и пркоси модерној визији њеног улепшавања, урушавањем основних вредности. Да је тако посетиоци овог места увериће се дуж пруге на свакој станици на којој се воз заустави.

Почетна станица је у Мокрој Гори, а последња– Шарган-Витаси, на 808 метара надморске висине током 40 минута вожње.

Воз се не зауставља од почетне до крајње станице током успона, већ током повратка. Прва станица после Шарган-Витаса је Крст осмице, место које је укрсница односно место где се, из птичије перспективе, три нивоа пруге секу у једној замишљеној географској тачки. То је једино место где се види како се заправо формира осмица.

Након Крста, следећа станица је Јатаре, место које је обавезно видети, јер се у супротном рачуна да нисте ни били у Мокрој Гори. Јатаре нису само најлепша железничка станица диж Шарганске осмице, већ сигурно и најлепша станица у Србији а и шире.

На најлепшој станици

Када се искрцате из воза или изађете из аутомобила, прво што ћете се питати, где сам ја ово?

Зелени травњак, железничка зграда, прелеп водопад, у углу ресторан и још неколико кућица около, све укупно изгледа као права бајка, поготово ако је лето јер природна хладовина освежава на свакој температури. Све беспрекорно уређено и чисто па ће вам бити непријатно ако на било који начин пореметите ту равнотежу.

Овде можете и одсести а под каквим условима, питали смо управницу Музејско-туристичког комплекса „Шарганска осмица“, Александру Милутиновић.

„Наша станична зграда је претворена у један мини мотел са пет соба које гледају на водопад са укупно једанаест лежајева. Шум водопада, са којег се вода може пити, посебан је ужитак за све љубитеље природног амбијента. Цена издавања по лежају је 1.800 динара а може се закупити и цео објекат за дванаест хиљада дневно. Поред је ресторан са приступачним ценама. Овде је све у знаку осмице па и степеника ка видиковцу има 88. Са тог видиковца поглед пада на Јатаре а може се доћи и пешице до Крста. Јатаре се налазе на 700 метара надморске висине а на овом месту је била укрсница, место где су се локомотиве некада пуниле водом. На овој станици никада није продата ни једна возна карта а разлог за то је што ту није било становништва“, испричала је за Нова.рс Александра.

За назив Јатаре везују се три анегдоте. Први је да је турцизам – јатара – стара кућа, затим Јатаре јер је подно Таре или зато што су одавде птице јатариле ка југу.

Пешачком стазом кроз четинарску шуму стиже се до еко кампинг излетишта а до следећег стајалишта Голубићи, из чувеног филма Емира Кустурице „Живот је чудо“, уколико се одлучите за пешачење, такође је потребно свега неколико минута.

Кафа 170 динара, ручак од 800

Завирили смо и у ценовник овог ресторана. Кафа се креће од 170 колико је домаћа па до 230 колико је нес или капућино. Сокови су од 240-280 динара а пиво 260-450, зависно од бренда. Јела по поруџбини су 800-1100 колико су отприлике и јела са роштиља, што је за већину посетилаца прихватљиво.

Иначе, поред Јатара, у Мокрој гори на тзв. деветом километру постоје још две куће туристичког комплеса које се могу изнајмити по цени од 12.000 динара за дан, једна са дванаест а друга са десет кревета.

На истом месту је и први еко-камп који ове године промотивно, за само десет евра, нуди комплетну опрему за камповање за две особе и који је идеалан за кампере, оне који су у пролазу или им је буџет нешто мањи. Такви гости ове године по промо цени могу добити и промо цену ручка.

„Идућа станица је место Луди камен, где је била прва веридба на Шарганској осмици а после око 15 минута вожње стиже се до завршне, односно почетне станице Мокра гора. Дуж пруге је и водопад Скакавац, нарочито интереснатан планинарима који воле да пешаче то тог фантастичног природног амбијента. У току је обележавање стазе па ће ускоро до овог места моћи да дођу и они који немају планинарског дара“, додаје управница.

Лековите Беле воде

Место одакле је заправо кренула идеја о уређењу осмице и стварању амбијента какав је данас је локалитет Беле воде. На овом месту је после једне разорне поплаве пре тачно 30 година, остала огољена стублина лековите воде где је народ долазио да се умије. Онда је новинар Бранко Станковић направио емисију о овом месту па је долазио све већи број људи. По предању, на овом месту је постојала једна стара црква где је долазио један Дубровчанин и доводио своју жену нероткињу да се умива водом са тог извора након чега је родила децу.

„Извор је данас уређен а ради се о води која има високу ПХ вредност 11,5 и спада у ред високоалкалних вода. Погодна је за лечење очних капака, чира на желудцу и дванаестопалачном цреву а народ је зове и очна или бела вода јер што дуже стоји добија све бељу боју. Због сумпорног укуса пије се једна мала чашица ко има проблем са желуцем, а проблем вида решава испирање очију овом водом“, испричала нам је Александра.

Поред извора Беле воде налази се црква Светог Јована Крститеља, који су мештани градили и у потпуности завршили пре око четири године а у непосредној близини, узводно од изворишта налази се уређено купалиште на Белој води које не само што пружа освежење у летњим данима већ и лековитост. На самом крају стазе налази се црквица на Јатарицама, Свети Андреј првозвани, а посвећена је руским градитељима који су радили на изградњи Шарганске осмице.

„Они су 1916. године остали заробљени са италијанским градитељима у једном од тунела чије се окно обрушило на њих и где су нестећно пострадали. Испод тог брда почивају кости око 200 страдалника. Ми смо, током 2011.године, у сарадњи са амбасадом Русије и Градом Ужицем, подигли ту црквицу која је отворен за све посетиоце“, објаснила нам је Александра Милутиновић.

Смештај у Дрвенграду

За неке је Етно село „Мећавник“ Емира Кустурице синоним за Мокру Гору иако је оно изграђено доста касније од свега што је аутентично за овај крај. Мећавник или како га још зову Дрвенград је сада хотелски комплекс са више од 100 лежајева. На око осам километара одатле налази се скијалиште Ивер а са друге стране је и Чаробни брег, одаклу се лако може стићи до Митровца и Таре.

Они који желе да бораве у овом комплексу треба да припреме нешто више новца. Цена полупансиона у двокреветним собама износи 6.800-7.800 динара по особи док се једнкреветна соба може изнајмити по цени од 8.600 динара. Уколико желите ноћење са доручком, цена се умањује за 800 динара а уколико желите и ручак, увећева за 1.200. Изнајмљивање апартмана за две особе кошта 12.800-15.800 динара а апартман, односно кућа за 2-4 особе је 14.500-16.500 динара. Доплата за полупансион је 1.700 динара по особи.

Што се цена пића тиче, не разликују се пуно од цена у осталим мокрогорским угоститељским објектима. Кафа је 170-240 динара а сокови су 170-450. Готова јела су 380-1.300 динара, главна 800-1.200 а специјалитети 900-2.300 динара.

Уколико желите да посетите ово село, да прошетате и задржите се на ручку, пре свега ћете платити улаз у комплекс што износи 300 динара. Деца до 12 година уз пратњу родитеља не плаћају а студент и пензионери плаћају 200 динара, колико је цена и за екскурзије чији водичи и возачи су такође ослобођени плаћања као и сви гости који бораве у етно селу.

Колико вам пара треба

Све је више смештајних капацитета у Мокрој Гори чији се број пропорционално увећава у складу са интересовањем посетилаца. Изградња је ипак под контролом локалне заједнице у којој постоји свест о очувању природе. Што се цена тиче, ноћење са доручком је у просеку око 3.000 а и куће се могу изнајмити за око 60 евра, зависно од капацитета. Храна која се нуди пре свега је везана за географско порекло овога краја.

Неизоставна је и вожња возом која кошта 1.200 динара, док је за децу 6-14 година цена 50 одсто нижа а за најмлађе бесплатна.

Оно што је још неизоставно поменути јесте име Мокрогорца Радована Глибезтића који је најзаслужнији за Мокру Гору онакву каква данас јесте. Захваљујући њему, који је као финансијски директор Железница Србије препознао значај обнове пруге уског колосека, Шарганске осмице и покретање парне локомотиве, “осмица” постаје туристичка атракција светских размера. Цео пројекат подразумевао је уређење свих успутних станица, пре свега Јатара и Белих вода. На том темељу изграђено је све даље што данас чини туристичку понуду Мокре Горе. Снимање филма и изградња „Мећавника“, статус парка природе и уређење других дестинација, употпунило је садржај
па је све укупно награђено титулом којом Мокра Гора постаје једно од најлепших светских села.

Ако постоји још неко ко није посетио Мокру Гору, сигурно је да ову дестинацију треба уврстити у план скорашњих путовања. Шанса се пружа и свима онима који на путу ка Републици Српској прелазе границу на Котроману. Мокра Гора је идеално место, не само за кратак предах већ и за вишечасовну паузу која никог неће оставити равнодушним.

Извор: Нова РС