Тара – планина која опчињава лепотом

Још нико није утврдио, нити ће, које је годишње доба на Тари најлепше. Посетиоци сада уживају у пределима обојеним златно-црвенкастим бојама јесени на сачуваним природним стаништима ретких биљака и животиња. О свему томе брине Национални парк (НП) „Тара”. У намери да осветлимо део тога шта све они раде, разговарамо са директором Драгићем Караклићем и шумарским инжењером Војканом Ђорђевићем, руководиоцем радне јединице „Предов крст”.

Директор Драгић Караклић каже да је Јавно предузеће Национални парк (ЈП НП) „Тара” још од 1981. године, када је основано, брине о очувању природе на површини од 24.992 хектара, где је и највиши врх Таре – Козји рид, са 1.591 метром.

Понос Таре, наглашава Караклић, јесте Панчићева оморика. То је древно дрво које је овде успело да преживи последње ледено доба. А међу оморикама често се може срести и медвед. Овде је, наиме, најбројнија популација мрког медведа у Србији, која се од 2006. организовано надгледа.

На подручју парка налазе се и бројни археолошки локалитети и споменици културе који датирају од неолита до данашњих дана.
Ово подручје заслужено је заштићено као национални парк јер су овде очувани шумски комплекси, међу 1.156 биљних врста доминирају јеле, букве, смрче, Панчићеве оморике… Чак 80 одсто површине НП „Тара” је под шумом. Од 59 врста сисара доминантни су мрки медведи, дивокозе, срнећа и однедавно јеленска дивљач, као и 140 врста птица, наставља Караклић.
„Из године у годину повећава се број посетилаца, па смо тако од ове увели таксу за све који на подручје НП улазе аутомобилима. Тиме ћемо утврдити њихов тачан број и остварити приход. Услед проблема са дивљом градњом у току је доношење детаљног урбанистичког плана за уређење обала Заовљанског и Перућачког језера”, каже Драгић Караклић.

Илустрација: Можда није популарна као Златибор, али од лепоте Таре застаје дах

На његову причу се надовезује Војкан Ђорђевић, који нам говори шта је у ствари посао управљања ресурсима Таре. Каже да се брига о шуми (обележавање стабала за сечу, пошумљавање, санација путева и отварање шума новим саобраћајницама, промене површина, газдовање дивљачи, расадничка производња…) у јавном предузећу врши у складу са основама газдовања шумама које израђује НП „Тара”, у складу са условима заштите природе које је издало Министарство заштите животне средине.

Основе газдовања шумама израђују се за газдинске јединице, којих има шест (Црни врх, Тара, Мелиоративно-заштитне шуме Рача, Звезда, Комуналне шуме и Заовине) и свака има своју основу газдовања шумама.
„Ми смо само управљачи који спроводе све оно што је прописано од стране надлежних органа, пре свега надлежних министарстава, Управе за шуме, Завода за заштиту природе Републике Србије…”, каже Ђорђевић.

Богатство шуме користи се плански, тако што се за експлоатацију сваке године планирају површине за сечу – у сваком одељењу предвиђеном за сечу планира се маса за сечење по врстама дрвећа, како би се очувала природа. Раде се претходно премери запремине свих присутних врста дрвећа у неком одељењу за период од 10 година. На основу овога се израђују планови годишње сече за свако одељење у свакој газдинској јединици.

Осим овога постоји и такозвани случајан принос који настаје под дејством елементарних непогода као што су ветар, ледоломи, снег или пожар или настаје као последица напада природних непријатеља шуме – поткорњака. Пример екстремног деловања природних фактора на шуму је из 2014. године, када су поткорњаци направили значајну штету. Осмишљеном акцијом и постављањем замки за ову штеточину, њихов утицај на шуму је данас у траговима.
„Захваљујући стручности и напорима запослених у НП ’Тара’, почевши од руководства, преко шумарских инжењера, шумарских техничара, па све до шумарских радника, тракториста и секача, санација ових површина захваћених ветроломом и ветроизвалама интензивно се спроводи. Ово је још један доказ да смо ми и чувари, односно заштитари шуме у НП ’Тара’”, с поносом каже Ђорђевић.

Илустрација: У шумском комплесу међу 1.156 биљних врста доминирају јеле, букве, смрче, Панчићева оморика

Што се тиче одабира стабала за сечу, он се врши у служби шуме, што значи да се прво води рачуна о здравственом стању шуме, преломима, извалама и сувим стаблима.
Дакле, у НП „Тара” шума се користи у складу са плановима и планским документима, законима… Такође се штити и гаји нова шума. Све су то послови које обавља ово јавно предузеће, коме је држава дала на управљање територију НП „Тара”, закључује Војкан Ђорђевић.

Уз све ове редовне делатности у НП „Тара” одржавају и поправљају шумске путеве и граде нове да би посетиоци могли да уживају у свим чарима ове планинске лепотице. Оба саговорника кажу да највеће проблеме имају са дивљом градњом разноврсних објеката јер НП „Тара” нема надлежност да их уклања, док је борба са шумокрадицама, ловокрадицама и рибокрадицама лакши део свакодневног посла.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/636485/Zivot-na-Tari-i-za-Taru