У тишини јутра, мирис кафе шири се баштом „Мале гостионе”. Ова култна кафана монденског Палића отворена је још давне 1862. и од тада ради без престанка. То је дуже него што без прекида ради иједна друга кафана у Србији. Једино се Опатија у овом делу Европе може похвалити дужом туристичком традицијом, а после Палића, на трећем месту су Карлове Вари.

Ујутро је вода Палићког језера мирна као стакло. Јато галебова одмара се на Женском штранду. Мушки штранд назире се кроз измаглицу у даљини. Најлепши је поглед са усамљене дрвене клупе са урезаним срцем на Рту љубави, на пола пута између штрандова, где заљубљени каче своје катанчиће. Многи су се баш на овом месту венчали. У залеђу, као под конац покошена трава, уређене цветне леје, беле клупе из 19. века, улични фењери и лавиринт стаза кроз густу шуму – чине да шетња Палићем буде посебан доживљај.

Фото: https://palic.rs/

Прва Олимпијада

У сенци столетних платана, старим сјајем класицизма блистају здања из 19. века – хотел „Парк” и некадашњи санаторијум, а затим елитни хотел „Језеро”. Код бајковите виле „Лујзе” сви обавезно стају да се фотографишу, али и мало даље код напуштеног црвено-наранџастог дворца, врло необичног здања, на чијим су прозорима већ годинама закуцане даске. Поред наранџасте и тамноцрвене, плава и зелена заштитне су боје овог краја.

Многи се само сликају и продуже правцем према „Рибљој чарди”, а да и не сазнају да је управо на овом месту одржана прва модерна Олимпијада још 28. августа 1880. године. То је било 16 година пре него што су игре организоване у Атини. Мештанин Палића Лајош Вермеш, који је цео живот посветио спорту, био је школски друг и цимер Пјера де Кубертена, оснивача Олимпијских игара. Тако је Палићу припала част да организује Олимпијске игре на обали језера. Вермеш је био учитељ мачевања. Његов споменик подигнут је на месту одакле је пре 139 година кренула олимпијска бициклистичка трка. Одржано је и такмичење у мачевању, трчању, бацању камена с рамена, рвању, а вожња бицикла по Палићу после Олимпијаде постала је традиција.

Читав Палић одише отменошћу и префињеношћу. Томе доприноси и елегантна „Велика тераса”, на којој су некада посетиоци у балским тоалетама слушали концерте бечких валцера. Данас је ту конгресни центар са 400 места. Музички павиљон преко пута данас је још једно омиљено место за венчања са погледом на језеро.

Шетајући кроз дрвореде наилазимо на стару капију од кованог гвожђа. Иза ње трње, шибље и висока трава крију некадашњу Титову вилу, напуштену деценијама. Они који се пробију кроз растиње до терасе оронуле куће могу да завире у салон и баце поглед на намештај који још стоји. Уз мало маште, може се замислити како је та соба некад изгледала и шта памте њени трошни зидови. Млади конобар који је служио Тита и палио му томпусе, данас ради у „Малој гостиони”. Гостима служи чувену супу од морке, јунећи перкелт, шомле галушке и палићке палачинке. И после толико година, Титов келнер још чува његове тајне

Screen shot https://palic.rs/

Водоторањ као знаменитост

Све стазе на Палићу воде до језера. У време када је то било купалиште, мушкарцима и женама није било дозвољено да се купају на истој плажи. Зато, на Палићу, у центру свих збивања, постоји место које је и данас заклоњено од погледа – Женски штранд. Ту су се некада брчкале само даме, а данас је модеран кафић. Неколико стотина метара даље, на Мушком штранду, купала се господа. Прича се да се језеро често препливавало ради удварања и да су многе љубави баш тако настале. Нажалост, већ неколико година уназад, вода у језеру није за купање због пренамножених алги, али постаји нада да ће се за тај проблем наћи решење.

Поред многобројних салаша и винарија, посебна је знаменитост Палићки водоторањ, по коме је име добила главна награда филмског фестивала који се овде одржава већ 26 година – „Златни торањ”. У време фестивала, када смо посетили Палић, овде долазе многобројни глумци, али је сваке године ту свима омиљена, чувена Мира Бањац. Она је, кажу нам на Палићу, овде више у својој кући него у гостима.

Сви објекти у парку под заштитом су државе, јер припадају богатом културном наслеђу овог краја. Мештани Палића чекају дан када ће ово прелепо место заблистати као некад и када ће вода у језеру поново бити чиста. Јер, вода има магичну привлачност, а равница умирује. Овде, кажу, нико нигде не жури. Па ипак, сви свуда стижу на време.

Извор: МАГАЗИН ПОЛИТИКА

Фото: https://palic.rs/