Златибор и Копаоник добили конкуренцију, ове планине су хит

Србија бележи историјске рекорде посећености планинских масива, али тржиште тражи заокрет. Док Златибор и Копаоник трансформишу своје капацитете ка високом сегменту, Тара, Стара планина и Дивчибаре постају нове оазе за одрживи туризам и четворосезонске садржаје.

Планински туризам у Србији већ годинама носи титулу једног од главних носилаца домаћег и регионалног туристичког промета. Прилив инвестиција у жичаре, гондоле, луксузне хотелске комплексе и пратећу инфраструктуру претворио је српске планине у атрактивне дестинације које више не зависе искључиво од снијежних падавина и зимске сезоне.

Према званичним извештајима Републичког завода за статистику (РЗС) и Туристичке организације Србије (ТОС), планински центри остварују близу 30 одсто укупног броја ноћења у земљи. Са више од 1,2 милиона туристичких долазака на планинама током протекле године, овај сектор је доказао отпорност, али се истовремено суочава са новим захтевима модерних путника који све више траже баланс између комфора и нетакнуте природе.

Ко држи врх, а ко бележи највећи раст?
Апсолутни рекорд по броју посетилаца и ноћења у Србији је Златибор. Отварањем Голд Гондоле – најдуже панорамске гондоле на свету – Златибор је направио историјски искорак и постао целогодишњи забавно-рекреативни центар. Упркос критикама на рачун урбанизације самог центра, околна златиборска села и еко-насеља бележе рекордне стопе попуњености.

Копаоник је задржао позицију премијум скијашке и лајфстајл дестинације у југоисточној Европи. Поред ски-инфраструктуре којом управљају „Скијалишта Србије“, Копаоник је са новим конгресним и спа капацитетима успео да продужи летњу сезону, привлачећи пословне и иностраним гостима високе платежне моћи.

Дивчибаре и Тара су дестинације које доживљавају прави инвестициони бум у сегменту породичног и одрживог туризма. Близина Београда и Новог Сада лансирала је Дивчибаре у сам врх најтраженијих викенд-дестинација, док Тара успешно чува статус националног парка и нетакнуте природне оазе.

Илустрација: Тара успешно чува статус националног парка и нетакнуте природне оазе

Стара планина са својим олинклузив концептима и изузетним потенцијалом за ширење скијалишта остаје неискоришћени драгуљ са најбржим растом страно-туристичког промета. С друге стране, Голија уласком у државне инфраструктуре планове добија улогу будућег центра одрживог планинског туризма.

Инфраструктурни бум
Главни покретач експанзије планинских центара јесу капитална улагања у саобраћајну и туристичку инфраструктуру. Изградња ауто-пута „Милош Велики“ и деоница према западној Србији драстично је скратила време путовања – Златибор и Тара су сада на свега два до два и по сата вожње од Београда.

Такође, инвестиције у летње садржаје попут боба на шинама, зип-лајн инсталација, стаза за брдски бициклизам и авантура-паркова промениле су перцепцију планина.

„Планине више нису само скијалишта. Данас се учешће летње сезоне у укупним приходима водећих планинских хотела опасно приближава зимским месецима, што директно смањује ризик од благих зима без снега,” указују у Туристичкој организацији Србије.

Изазови са којима се суочавају српске планине
Предност домаћег планинског туризма јесете одлична повезаност и приступачност центара. У близини су великих градских центара и међународних аеродрома. Такође, нуде врхунску забаву: присустни су реномираних хотелских брендова, у понуди је и врхунски гастрономски садржаји и ноћни живот.Развијени летњи и конгресни програми ублажили су проблем сезоналности.

Као мана ту је прекомерна и непланска градња. Хиперпродукција стамбено-апартманских објеката у центрима Златибора и Копаоника ствара притисак на комуналну инфраструктуру, паркинг места и водоснабдевање.

Илустрација: Стара планина бележи најбржи раст страно-туристичког промета

Такође, ту си климатске промене: све топлије зиме захтевају огромна улагања у системе за вештачко оснежавање и акумулациона језера.Поједине планинске дестинације постале су прескупе за просечног домаћег туристу, што део потражње преусмерава ка регионалним или сеоским алтернативама.

Еколошки луксуз и дигитални номади
У сусрет манифестацији Експо 2027, планински туризам очекује велика реконфигурација. Процењује се да ће укупан број ноћења на српским планинама до 2027. године прећи цифру од 4,5 милиона, док ће удео страних туриста скочити на више од 35 процената.

Фокус нових инвестиција помераће се са масовне градње у самим центрима на „еко френдли” и глемпинг концепте на периферијама планинских масива. Поред тога, улагања у брзи интернет и “цоњоркинг” просторе на планинама већ привлаче хиљаде дигиталних номада који спајају рад на даљину са боравком на чистом ваздуху. Очекује се да до 2027. године приходи генерисани од планинског туризма премаше 600 милиона евра.

Панорамске гондоле као покретачи регионалног развоја
Успех Златиборске гондоле подстакао је планирање и изградњу сличних система широм Србије. У припреми су пројекти повезивања Врњачке Бање са Гочом, као и додатне гондолске линије на Копаонику и Старој планини. Ови системи не само да растерећују друмске саобраћајнице и смањују емисију штетних гасова, већ директно подижу вредност некретнина и туристичке понуде дуж читаве трасе.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/zlatibor-obara-istorijske-rekorde-divcibare-i-tara-postaju-hit-za-turiste-evo-sta/jcvj399