Жена коју обожавају излетници и ловци

Има хоби коме је посветила цео свој живот. Радмила Каталина, познатија као Кети, рођена Бањалучанка, од раног детињства становник Београда, а од 1978. године одана је друштву „Излетник”. Толико деценија јој је уписано и у чланску књижицу овог, по много чему јединственог удружења у којем је прошла од члана до председника. По струци економиста туризма, радни век провела је у трговачкој кући, мада јој хоби дође као род рођени. Отворила је врата многих обновљених манастира, напуштених двораца, заборављених села, да би истовремено утрла пут ка до тада мало познатим туристичким одредиштима широм Србије и негдашње Југославије.

– Наше удружење може да се похвали дугом традицијом која се није прекидала ни у најтежим данима – отвара, за „Магазин”, дневник успомена.

– Све је почело тако што је Југослав Михајловић, новинар Танјуга, шетајући 1974. године Ташмајданским парком с пријатељима, дошао на идеју да оснује туристичко друштво. Жеља им је била да путују својом земљом и да упознају њене природне лепоте. Да посећују манастире и остале културно-историјске споменике, подробније сазнају о историјским личностима, мајсторима ретких и необичних заната и занимања, да пробају домаће специјалитете и уживају у божанственим крајолицима, чекајући да се сунце роди или да зађе.

Илустрација: Музеј Паје Јовановића једна је од бројних дестинација “Излетника” 

Захвалност ловаца

Предузимљива, пожртвована, истраживачког духа, пуна љубави према свом народу и својој отаџбини. Таква је Кети. Одлучна да одржи традицију и настави тамо где су стали зачетници ове племените идеје. Устоличила је крсну славу друштва 22. маја, на Св. Николу, не заборављајући и чланове који сада корачају небеским туристичким стазама. Једном годишње помен на њих обележава се, на излету, парастосом. И сама признаје да је истраживачког духа, а то значи да је, за излетнике, прва у Србији, пре много деценија, отворила врата војвођанских двораца. Сада су те маршруте уобичајена понуда туристичких агенција.

Трасирала је и „Пут вина” под називом „Гудуричко виногорје”. Колико је цене и поштују сведочи и табла у ловишту „Козара” у Бачком Моноштору на којој пише „Пролаз мадам Кети”.

– Таблу су својевремено поставили ловци у знак поштовања и признања, јер сам прва осмислила туристички „Фото-сафари” – не скрива задовољство. – На том излету љубитељи природе имали су прилику да се возе џиповима кроз шуму док им у сусрет иду јелени, кошуте, дивље свиње, затим да плове чамцима по старом кориту Дунава, а изнад глава да им лете роде, чапље, корморани. Поред „Фото-сафарија” организује се и „џипијада” на Голији, Бисерном острву, Бељаници, Пештеру, Старој планини, Фрушкој гори…

Знају излетници да тамо где их она поведе мало је оних који су пре њих туда крочили, јер она бира места не по звучности, већ по знамењу. У програму су убележена многа напуштена села, места, људи, попут села Брзан, необичног због цркве брвнаре, Бистрице познатe по ваљарицама, Купусине у којој је мађарска етно-кућа, Пригревице у којој је личка етно-кућа. Дођете ли у село Липница, дочекаће вас јединствен ботанички врт и донедавно и уистину права атракција – гавран који говори!

– Обилазимо српска гробља у Македонији, Кајмакчалан, Зебрњак – да се поклонимо сенима наших хероја. Организовала сам у договору с излетницима остављање прилога за чишћење гробаља.

Илустрација: Кети је прва водила туристе на многе дестинације

Искуство дели с другима
Излети су у редовној годишњој агенди овог удружења. Али, излетници највише воле кад крену у непознато и кад их заправо чека пут изненађења, одакле ће се вратити пуни утисака зато што су се возили тракторима и чезама, пловили сплавовима, испирали злато. Ни трава до струка за њих није проблем, јер су домаћини спремни да се истог часа лате косе и да траву покосе. Било је и лепих, срдачних сусрета туриста и мештана села. Догодило се то безброј пута, а остаје упамћен онај у околини Димитровграда где су мештани излетнике дочекали као најрођеније. Били су први који су, као група, дошли да их посете.

– Сви су чули за Сопоћане, Раваницу, Студеницу, за фрушкогорске манастире, али наше удружење организује посету и мање познатим светињама, као што су Заова, Рукумија, Брадача, Сестрољин, Нимник, Ралетинац, Саринац, Денковац. Све сам их посетила са члановима друштва – открива Радмила Каталина. – Није нескромно ако се подсетимо да сам прву групу излетника повела на „Шарганску осмицу”, како би се провозали легендарним „ћиром”, и то кад је пруга била обновљена свега 300 метара. Сплаварили на Дрини, Ибру. Прешли скелом Мораву с Мирољубом Трошићем Ђодом у серији „Село гори, а баба се чешља”. Радо смо виђени гости у Републици Српској, Црној Гори. Први смо, као група, били и у новоотвореном „Гранд казину” у Београду, на дегустацији азијске и италијанско-француске кухиње, а неки су се опробали и у рулету.

Има своје „рецепте” за организовање излета. То би, сматра, требало да буде попут торте са више различитих филова. А то опет значи ред историје, ред географије, археологије, етнологије, хумора, поезије.

– Не заборављам ни одговарајућу музику – открива и тај сегмент свог ангажовања. – Ако се иде поред Дунава, ту је Штраус, преко Сувобора „Марш на Дрину”, а у Војводини тамбураши и бећарац.

Дугогодишње искуство и знање не чува за себе, већ дели несебично, указујући људима на терену како да своја газдинства унапређују у знаку традиције и како на прави начин да се баве туризмом.

– Увек треба гајити добре комшијске односе и комшије звати да се придруже у етно-програмима – једна је од њених порука. – Да би излет био квалитетнији и аутентичнији, обавезно ангажовати локалног водича. Миле Војиновић познаје сваку циглу у Сомбору и годинама нам је био домаћин.

Радмила је, у минулим деценијама, у многим срединама била весник српског туризма. Сада ужива у плодовима свог рада и успеха, али и даље организује путовања и бори се за очување етнолошке и културно-историјске баштине српског народа.

НИЈЕ ЛАКО НИ ВОЗАЧИМА
На излетима које организује није лако ни возачима аутобуса. Остале су упамћене речи некадашњег возача Мирка Бјелића који се често крстио, причајући сам са собом: „Где нађосте ово место ван космоса?” или „Аутобус ми је као мапа Србије, шарен је од огреботина”.

ПО ПОТРЕБИ И АНИМАТОР
Није Радмила Каталина само организатор путовања, већ и водич, што има предност, али и тежину. Морате, каже она, бити добро обавештени, спремни на изненађења на терену која изискују брзо реаговање. Кад вам кажу „нема проблема”, не значи да их неће бити.

– Неопходно је да добро познајете место у које се група упутила, да сте сталожени, особа од ауторитета, по потреби и аниматор, толерантни и, пре свега, да волите то што радите – сматра наша саговорница. – Група коју сте повели на излет од вас очекује да будете увек нови, другачији. Тих стандарда се придржавам већ 30 година.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/569505/Zivot/licnosti/za-izletnike-i-dusu-bi-dala

ФОТО: Facebook / Излетници