Једина Хиландарска црква која прима жене

„ОТАЦ наш Симеон монах, рањен жарком љубављу и покренут божанственим Духом дође, и многим знојем и трудом обнови се ово опустело место и заврши се“ – записано је у Хиландарском типику Светог Саве 1200. године.

Са истом вером, часном као у Немањића, подигнут је и највећи метох хиландарски – Каково, млин Арсеница. Налази се на 10 километара од Јерисоса у Грчкој, и који километар више од родног града Аристотела Стагире са једне и Уранополиса са друге стране, одакле полазе трајекти за Свету Гору.

Унутар метоха Какова смеју ступити и жене, по чему је потпуно посебна и сама црква каковска, посвећена Животодавном Источнику. Уникатност целог здања је и у величини: Каково је највећи метох Хиландара, који је, извесно, постојао и пре 1502. године када се први пут помиње у турским ферманима.

Све је у Какову посвећено обнови Хиландара, али уједно и сваком вернику који пожели да се овде помоли и упозна историју српског манастира од кога метох спаја и раздваја Егејско море. Овде готово да нема одмора. Монаха Теодора затичемо у послу.

– Прошле године било нам је 19.500 људи, а ове године, до краја септембра 34.000 – предочава за „Новости“ Теодор, монах хиландарски. – Највише нам долазе наши људи, али и сви други православни народи, Македонци, Румуни, Бугари. Грци су домаћи, обавимо најмање 15 венчања и око 20 крштења у току године.

Илустрација: Метох хиландарски – Каково/ Argirh Patroni Facebook

 

Припадници скандиваских народа долазе у рану јесен. Повремени су гости и Кинези, Јапанци, а пре рата, међу редовним гостима били су Руси и Украјинци. Близу 200 душа присуствује литургији. У малој цркви грађеној 50-их година прошлог века нема места за све који би да целивају иконе. Отуда се, како сазнајемо, праве планови за изградњу нове, веће богомоље. Симболично, биће посвећена Светој Анастасији, мајци Светог Саве.

И неће бити усамљено градилиште, јер у Какову почиње и градња аутентичне светогорске ризнице, правог музеја од око 350 квадрата са репликама знаменитости са Свете Горе. Неуморни становници хиландарског метоха у међувремену хране магарце, заливају 320 маслинових дрвета, брину о рибњаку и чак 65 километара путева прве категорије.

Под ораницама је чак 23 хектара и невероватних 1.650 хектара земљишта, углавном букове шуме, храста, медитеранског храста и кестена. Ово последње монаси вековима користе. Од пожара 2004. године, од кестена се обнавља цео Хиландар. Срце обнове управо је у Какову. Ту пристиже материјал из Србије, али ту се израђује и комплетна манастирска столарија.

Мајстори Какова сведоче за „Новости“ да је кестен издашан, у текстури и у естетици.

У класи је са храстом. Од тренутка када дрво из каковске шуме дође у радионицу, следи потпуно заокружена производња. Осим столарског заната, мајстори обрађују и стакло.

– Обнова манастира је специфична, није то градња зида, то је обнова и отуда је процес – прича за „Новости“ мајстор Видоје Васиљевић из Крупња, који годинама ради у Какову, тренутно са још петорицом посвећених колега. – Посебан је осећај да се ради. Држе нас духовност, светиња. Недостајемо породицама, али све то Бог на крају награди.

Иако бескрајно скромни, каковски мајстори израђују права ремек-дела. На њима се, као ни на лицима монаха, не види ни умор, ни очекивање да се морају наградити због преданости. Близу 10 гостопримаца са једнаким жаром ове је јесени дочекивало посетиоце. Свакоме се послуже ратлук, кафа, ракија „ципура“ и свако добије одговоре на питања о прошлости Какова.

Многи је познају наизуст. Међу њима, Крушевљанин Братислав Костић.

– Када путем од Ставроса, на једној кривини први пут угледам Атос како пара облаке, знам да сам близу Богородичиног врха, а када, који километар пре Јерисоса, мали путоказ укаже да пролазим поред Какова, као да сам већ стигао – сведочи за „Новости“ Братислав Костић. – Обавезно свратим, па уз светогорско послужење, у хладу вењака, опет сам међу својима.

Тај осећај јасан је већ од самог улаза, где на два стуба сазидана од камена и опеке, посетиоце дочекују фреске двојице оснивача Хиландара и утемељивача СПЦ и државе, Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве. Духовни су подсетници на сваком кораку.

Илустрација: Посебна почаст одата је Светом Симеону Мироточивом и Светом Сави/ Данијела Цветковић Facebook

УСПОМЕНА НА ЧУДА СВЕТОГ СИМЕОНА

У Цркви Животодавног Источника, чији је ктитор Свети Старац Никанор, на фасади ове невелике богомоље осликана је представа Хиландара иза којег се извија лоза Светог Симеона. Грана се од слике манастира до слике Какова на истој страни зида. Између листова лозе виде се главице деце, рођене молитвом и уз благослов свеца. И на овај начин, напомињу у Какову, чува се успомена на многобројна чуда Светог Симеона, јер је, по предању, један од дародаваца у 16. веку, у знак благодарности за пород, који је добио чудом Светог Симеона, даривао метоху део имања. На платоу наспрам цркве сазидана је крстионица по узору на древне, хришћанске. Гостопримница је налик на хиландарску. И као манастир коме служи, прима и примаће вернике чистог срца. Заувек.

Извор: https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1292131/ovo-jedina-crkva-hilandara-koja-prima-zene-reporterka-novosti-metohu-grckoj-gde-kestena-ponovo-gradi-srpska-svetinja-foto

Насловна фотографија: Argirh Patroni Facebook