Почиње се од малих рамова и игре са концима и бојама. Вођене руком искусних ћилимарки, брзо савладавају основе и могу да пробају ткање ћилима на вертикалном разбоју.

„До сада сам радила на малом разбоју и исткала сам један ћилимчић. Сада сам прешла на велики, јако је занимљиво, јесте мало теже, али је лепши осећај“, каже ученица Мила Антић.

За учење ткања никада није касно. Пресудно је стрпљење и љубав према уметничком занату. За разбојем бака и унука, обе почетнице.

„Ја учим да ткам и довела сам своју баку да учи. Она се сад опробала и иде јој врло добро. Кући има разбој и тка стално“, наводи ученица Теодора Тричковић.

Удружење ткаља основано је с циљем да се ћилимарство очува за будуће генерације. Зато већ три године организују обуке за све заинтересоване. Да би се савладале основе, потребни су месеци марљивог учења.

„Треба их везати за вуну, за боје, за орнаменте, за тај колорит који је веома позитиван. Има доста полазница. Сада смо ушли у један програм када смо добили нове разбоје од града Пирота“, истиче инструктор ткања, Славица Јовановић.

А традиција се мора очувати јер ћилим је понос и обележје Пирота, а ћилимарство један од најважнијих кандидата Србије за упис на Унескову листу светске нематеријалне културне баштине.

Бранислав Јовичић

Извор: РТС