У посети манастиру Острог у Црној Гори

Новогодишње празнике широм света различите вере и националности свако на свој начин обележава. Календарска Нова година свима је првог јануара. Међутим, када су у питању православци и Кинези то правило не важи. Православци своју Нову годину дочекују између тринаестог и четрнаестог јануара, када се обележава празник Свети Василије Велики, док ће Кинези то учинити ове године четвртог фебруара.
Редакција Агробизниса, се одлучила да посети чувени манастир Острог у Црној Гори, баш 31. Јануара, како би видели како изгледа манастир где се налазе мошти Светог Василија чудотворца, код којих долазе хиљаде верника током само једног дана. Међутим, дан уочи календарске Нове године која као што смо рекли за СПЦ нема значај, затекли смо свега педесетак верника који су се клањали моштима свеца. Богослужења су вршена уобичајено, у шест ујутру је било јутрење у горњем манастиру, у седам литургија и причест у доњем манастиру, јер је у току божићни пост док су вечерње службе почеле истовремено у оба манастира у 16 х. Већ првог дана 2019. године верници из Никшића, Подгорице и других крајева Црне Горе, почели су да пристижу током дана, а већ у вечерњим сатима у Острогу је настао потпуни мир. Верници који су дошли претходног дана остали су ту и те ноћи, а они који су из Црне Горе вратили су се својим домовима. Тек понеки јаук и крик, чуо се из простора где се налазе мошти и појање монаха који су се молили за вернике који су долазили да се поклоне моштима. Очигледно да за Светог Василија нема одмора, а ни за монаштво јер треба помагати онима који су у невољи.
Свети Василије Острошки познат и као Свети Василије Острошки Чудотворац, је епископ захумски и српски православни светитељ.
Рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи, Попово поље, надомак Требиња у Херцеговини од мајке Ане-Анастасије и оца Петра Јовановића, по предању 28. децембра 1610. године. Његов живот био је у сталној опасности од Турака. Био је прогањан и клеветан и од милитантних римокатоличких мисионара и прелата. Био је свргаван са митрополитског престола у Требињу од стране лажног епископа унијате Саватија 1641. године. Ипак, стизао је где год су га водили задаци његове архиепископске службе, од Мостара, Требиња, Билеће и Херцег Новог до Пљеваља, Мораче, Оногошта и Бјелопавлића.
Као архијереј живео је у манастиру Тврдош и одатле утврђивао у православљу своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички живот.
Умро је 1671. године. Његове мошти и његов гроб чувају се у манастиру у Острогу до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројичине дане одржава велики Народни сабор. Манастир Светог Василија Острошког му је посвећен.
Српска православна црква слави Светог Василија Острошког 12. маја, по грегоријанском календару.
И данас је острошка испосница бања исцељења, у којој многи болесни налазе милост Божију и одакле својим домовима одлазе здрави и душом и телом. Не могу се избројати разна чудеса која је Господ преко њега учинио и која сваким даном чини и показује над свима онима који долазе и траже помоћ од Господа посредством овог великог светитеља.