Тврдош духовни бисер Херцеговине

На обали реке Требишњице пет километара низводно од Требиња налази се манастир Тврдош. Најстарији живи манастир у Херцеговини данас је седиште захумско-херцеговачке и приморске епархије Српске православне цркве. Са око 250.000 људи који га годишње посете, убраја се у један од најпосећенијих манастира СПЦ одмах после Острога. Подигнут је на темељима цркве из 4. века, седам пута је рушен, па поново подизан из пепела и обнављан. За ово свето место, по предању, везују се апостоли, утемељивачи хришћанства, свеци, бројни краљеви који су га обнављали у славу Бога и за будућа покољења.

Илустрација: Сам положај указује да је манастир подигнут као спомен задужбина за сабирање народа на литургију

ЛЕГЕНДА О ЦАРУ КОНСТАНТИНУ
Легенда каже да је манастир Тврдош саграђен на месту где је Апостол Павле проповедао Јеванђеље на путу за Рим. Баш на том месту у 4. веку цар Константин и његова мајка царица Јелена подигли су прву цркву. Саграђена на врху стене која се некад у окомитим степеницама спуштала према двадесетак метара нижој реци Требишњици. Сам положај указује да је била подигнута као спомен задужбина, намењена проповедању и празничном сабирању народа на литургију.
У историји је остало уписано да је цар Константин, иначе рођен у Нишу, Миланским едиктом 313. дао хришћанима слободу вере, окончао њихов прогон, а потом Првим васељенским сабором у Никеји 325. године ударио темеље хришћанске цркве. Његова мајка света Јелена, како се верује, пронашла је Часни крст на коме је разапет Христ и по њеном налогу је сазидана црква Васкрсења на Голготи и многе друге цркве на Светој земљи. Остаци цркве коју су цар Константин и царица Јелена подигли на месту данашњег Твдоша чувају се испод стакла унутар данашње манастирске цркве.
Као српски принц Растко Немањић, син Стефана Немање, је добио Хум (Херцеговину) на управу. Као први српски архиепископ Свети Сава је успоставио 1219. године Хумску епархију у Стону. Твдош се тада појављује као први манастир Требиња и један од најугледнијих манастира Хумске епархије Светог Саве.

Илустрација: Твдош је први манастир Требиња и један од најугледнијих манастира Хумске епархије Светог Саве

ЗАДУЖБИНА КРАЉА МИЛУТИНА

За данашњи изглед манастира заслужан је краљ Милутин Немањић коме се манастир приписује као задужбина. У манастирској цркви Успења пресвете Богородице чувају се мошти његове мајке краљице Јелене која је остала упамћена као Јелена Анжујска.
Средином 15. века Требиње је преузео херцег Стјепан Вукчић Косача који је на стари храм Тврдоша дозидао спољну припрату, украсио је вредним живописом, обновио и утврдио цео манастир. Због подизања и обнова цркви и манастира, херцог Стјепан је остао упамћен у народу као православни српски владар, по коме је овај крај од старог Хума постао Херцеговина. Духовну снагу овог манастира у 17. веку додатно је утврдио Стојан Јовановић који се у Тврдошу замонашио и добио име Василије, познатији као свети Василије Тврдошки и Острошки Чудотворац.
Манастир је страдао током великог земљотреса 1667. када је оштећена купола на цркви и манастирске зграде. Као да то није било довољно рушили су га Турци, па Млеци. Пуна два века био у рушевинама, да би цркву и стари конак двадесетих година прошлог века обновио је имућни Требињац Никола Руњевац. Средином деведесетих година седиште епископа захумско-херцеговачког и приморског из Мостара је пренесено у манастир Тврдош. Интензивна обнова манастира започета 1955. траје и данас.
На темељима некадашње цркве цара Констатина стоје четири стуба што придржавају куполу садашње цркве Успења Пресвете Богородице, док су олтар и часна трпеза обе цркве су на истом месту. Према сачуваним остацима првобитна црква се може реконструисати као једнобродна грађевина са апсидом на истоку, покривена дрвеним кровом и кровном опеком. Била је широка 5,2 а дуга најмање 10 метара. Краљ Милутин је тврдошки храм дозидао до скоро квадратне основе, дужина зидова је 11 метара продужена на исток за полупречник апсида. На источној страни су биле три апсиде, средишња већа и бочне мање, као и сада.
Брод је имао основу уписаног крста, по чему трвдошки храм представља јединствену грађевину у нашој средњевековној архитектури. Поткуполни простор је правоугаоне основе, чиме је добијена елиптична основа кубета. У време краља Милутина није била саграђена припрата, која је дозидана у време херцега Стјепана. Широка је шест а дуга седам метара, а њен правац прилагођен је пружању литица са јужне стране. Из овог периода је сачуван и Херцегов конак, који је у саставу зида манастира на североисточној страни.
Живопис у цркви је новијег датума, рађен 1999. и 2004. године. Иконостас у цркви је поклон Грчке Православне Цркве.

Илустрација: У манастиру се годишње произведе 350.000 боца најквалитетнијег вина

ЧУВЕНА МАНАСТИРСКА ВИНА

Монаси у манастиру, са игуманом, преузели су бригу о старим виноградима и уз помоћ прилога посадили нове засаде аутохтоним херцеговачким сортама. Врло брзо Тврдош се широм света прославио по врхунским винима која су се у манастиру производила још у 16 веку. За 14 година колико поново постоји манастирски подрум дошло се до годишње производње од 350.000 боца најквалитетнијег вина које је освајало медаље на најпрестижнијим светским фестивалима. Осим вина монаси праве ракију и то лозу и траварицу, као и коњак, мед и маслиново уље од маслина које се узгајају у близини манастира.

Извор: Етносрб