Свети Илија господар муња и громова

Свети Илија се сматра једним од највећих пророка у хришћанству. Дан светог пророка Илије се обележава 20. јула по јулијанском, односно 2. августа по грегоријанском календару. Српска православна црква слави празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије који је симбол нераскидиве везе прошлости и будућности хришћанске цркве и спасења човека. Свети Илија је једини светац који се помиње и у Библији и у Курану, па га изузетно поштују и верници исламске вероисповести.

Илија Громовник
Према предању, Свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама. Присутан је и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа – ново преображење коме се нада и у који верује
хришћански свет. Легенда каже да је Илија Тесвићанин рођен у граду Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године).
Када се родио његов отац Сабах је видео око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене.
Сматра се да је преласком на хришћанство, српски народ особине старог словенског бога Перуна, који је управљао муњама и громовима, приписао светом Илији. Због тога велики број обичаја и веровања потиче још из предхиршћанског времена, а пророк Илија се још назива и Громовник.
Према народном веровању Свети Илија се вози у ватреним кочијама која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима. Ако грми на празник светог Илију, верује се, да то светац гађа ђаволе, па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Тамо где удари гром треба погледати, јер је то место где се крије нечастиви.
Свети Илија Громовник календарски пада у најсушније и најтоплије доба године. Постоји веровање да он одређује када и где ће падати киша, а кад ће да буде суша. Због тога се и дан данас у сеоским крајевима задржао обичај да се на Светог Илију никако не ваља ради у пољу, да се не би
навукао гнев светитеља. Ипак, верује се да после њега лето полако пролази, па је из давнина остала и позната изрека: „Од Светог Илије, сунце све милије”.

Прогоњени пророк
Како бележе народна предања Илија Тесвићанин провео је младост у молитвама у пустињи где је стекао моћ прорицања због чега је био прогоњен. Тадашњи цар Ахав,
под утицајем своје жене Језавеље, напустио је веру Мојсијеву и почео да слави туђе богове. Пророк Илија супротставио се цару пребацивши му отпадништво и пророковао сушу и глад због слављења туђих богова.
Чинио је чуда кроз која је Бог показивао Израиљцима своју праведност. У старим предхришћанским записима остало је уписано: „Да би доказао и показао силу и власт Божју он затвори небо те не би кише три године и шест месеци, потом спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити. Само молитвом је учинио да после велике суше падне киша, чудесно умножио брашно и уље у кући удовице у Сарепти и васкрсео јој умрлог сина…“

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Храм Светог Пророка Илије/ Facebook