Недељко је први свештеник који је проглашен за свештеномученика

Ореол је око глава свих свештеника мученика, њихових парохијана,народа православнога који је само због тога што је био веран традицији предака и крсној слави био на мети комунистичке идеологије и означен као непријатељ. Канонизација овог свештеника је велико одужење српске цркве и српског народа мученицима који су невини страдали ради Христа, своје вере и цркве.

Уверен сам да је ово тек почетак и да су отворена врата за друге невине жртве.

Овако за “Новости” говори протођакон Љубомир Ранковић о свештенику Недељку Стреличићу, који је у недељу у Храму светих апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици и свечано проглашен за свештеномученика. Службу у храму који је парох Стреличић саградио између 1937. и 1939. служио је викарни владика Петар, а свечаном чину канонизације присуствовао је велики број верника. Одлука да се канонизује донета је још прошле године на пролећном заседању Синода СПЦ у Сремским Карловцима.

– Српска црква је препознала жртву Недељка Стреличића – каже протођакон Ранковић. – Убијен је под лажним оптужбама, због варварске идеологије чији су извршитељи све радили да девастирају вековну “мајку српског народа”, која га је водила кроз све тмуше историје. Многи су тада пострадали само зато што су били антикомунисти. Недељко Раковички је први мирски свештеник који је канонизован. Један од малобројних који је био у народу и имао породицу. То је диван гест наше цркве.

Недељко Раковички је рођен 26. фебруара 1907. у Пустом Шилову, код Медвеђе. Школу је учио у Косовској Митровици, затим у Богословији Светих Кирила и Методија у Призрену и на Богословском факултету у Београду. Рукоположен је у чин ђакона и јереја 1930. Био је свештеник у Приштини, па парох у Лапљем Селу. Највећи део службе провео је као кнежевачки парох у манастиру Светог архангела Михаила у Раковици. Уживао је велико поверење и наклоност патријарха Варнаве. Мада је 1941. године био изабран за пароха храма Светог Саве у Бечу, ратна дешавања су га спречила да отпутује. Остао је да помогне свом народу.

– Током Другог светског рата је као прави пастир бринуо о свом народу – истиче Ранковић. – Помагао је ратну сирочад, удовице и сиромашне грађане. Бринуо је о њиховим животима, шта ће јести, чувао их, сакупљао прилоге, мисионарио. Вернике је сабирао као квочка пилиће.

По ослобођењу Београда нове комунистичке власти у првим месецима нису га дирале. То се, међутим, променило у марту 1945, када је у вечерњим сатима одведен из свога стана на информативни разговор и више се није вратио. По сведочењу мештана оптужен је да је љотићевац, члан Збора, да је сарађивао са четницима, да је био у одређеној вези са специјалном полицијом, узимао новац за лажне интервенције и починио још многа злодела. Укратко, окарактерисан је као народни непријатељ и ратни злочинац.

– Као и други свештеници, и Недељко је био антикомуниста – каже протођакон Ранковић. – Говорио је народу о опасностима које вребају уколико комунисти дођу на власт. Али, поновила се драма Христове голготе. Оптужили су га помоћу лажних сведока, стрељан је без суђења и милости у Кошутњаку, са још двојицом парохијана. Недељко Раковички је био, што би рекао Иван Мажуранић, “добар пастир што год каже ином, то сам својим потврђује чином”. Нема веће љубави него да неко живот положи за свој народ и своју цркву.

Његово тело, као и других грађана Раковице, покопано је у једној од многобројних тајних гробница које су расуте по Београду. Дуги низ година о оцу Недељку готово да није било помена. После вишегодишњег труда да се рехабилитује, 2018. Виши суд у Београду усвојио је захтев Црквене општине Раковица, укинуо пресуду Вишег војног суда Југословенске армије из 1945. године и постхумно му вратио грађанске части.

Фото: СПЦ

Извор: https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1240969/novi-svetac-spc-nedeljko-stradao-narod