Млати паре на корову
Метла је један од најстаријих алатки које су људи користили за чишћење и одржавање хигијене свог дома. Није познато ко је направио прву метлу, али се зна да се користе већ хиљадама година. Метле су употребљавали стари Египћани, Грци и Римљани, а правили су их од гранчица, трске и разних врста биљака. Кроз векове, метле су се развијале и унапређивале. Модерна метла обично има дрвену дршку и четку од синтетичких или природних влакана што их чини ефикаснијим у поређењу са старим. Па ипак, старе метле одржале су се до данас. У Војводини их зову и коровуше зато што се праве од корова.
За још лепих прича идите на: https://agropress.org.rs/
Један од најпознатијих произвођача коровуше је Јанко Шустер (72) из Шида, који проналази лепоту у биљкама које већина људи сматра непожељним и назива их коровом.
Како је објаснио за добру метлу потребна је квалитетна сировина и из тог разлога Јанко гаји коров.
– Имам три баште посађене са тим коровом који расађујем на пролеће. Размак између сваке биљке је три сантиметра. Овај коров нарасте до два метра у висину, па ја сечем по потреби колико ми треба. Чим приметим да је сазрела одмах је чупам у снопове и складиштим на суво. Кад има сунчаних дана изнесем напоље да се коров добро осуши. Након тога следи поступак припреме корова за метлу – објаснио је он за Сремску ТВ.
Фото: Print screen RTV
Он већ деценијама на традиционалан начин потпуно ручно прави ове метле.
– Изабереш биљку која је лепа, равна и прво иде на чесало за кудељу. Ту је добро „очешљам“ и изударам да отпадне прашина, семе и лишће. Потом га још мало рукама истрљам и онда иде на селекцију у метлу. Прво стављам краћи па око њега дужи коров и кад проценим да ће бити издашна метла онда је савијам као гужвару и везујем – сликовито је описао Јанко.
Сама израда метле не захтева пуно времена али је потребна вештина, а главни алат су снажне руке. Јесењи дани идеални су за прављење метли. Јанко направи по 30 комада дневно али тада остају жуљеви као трагови напорног рада. Своје метле продаје на пијаци, а како Јанко каже, од овог посла се може живети.
– Може се зарадити. Немам неке обавезе око тог корова, посадим, пођубрим прешпартам и то је то, остају ми чисте паре. Сам поступак везивања траје 20 минута да се уради једна лепа метла. Кад завршим са везивањем поново очешљам жичаном четком. Муштерије траже да метла буде висока да не морају да се савијају док раде да их не боли кичма – додао је он.
Метле су тражена роба током целе године, а највише се продају почетком јесени кад лишће опадне па метла потребна да се лишће покупи, очисти тераса или стаза.
Наравно, данас постоје модерније и дизајном лепше метле, али кад је у питању чистоћа коровача је незаменљива
Метларство, односно занат прављења метли, у Србији постоји већ стотинама годинама. За израду се најчешће користи коров сирак који расте на сваком кораку тако да сировине не недостаје. За разлику од других заната, метларство се никада се није учило у школама већ се ова вештина преносила са колена на колено.
Данас постоје разне врсте метли посебно оне од синтетичких влакана које се фабрички производе. Али, како ће вам рећи свака старија домаћица, нема чистоће ни куће без праве метле коровуше,сеоским домаћинствима. Посебно женама ће увек бити потребне и куповаће их упркос појави модернијих средстава за одржавање хигијене и усисивача. Бачванке имају изреку да се двориште и муж најлакше доведу у ред – метлом.
Она служи не само за чишћење, што јој је првенствена намена, већ се у многим народима користи у бројним обредима чишћења као симбол ослобађања од негативне енергије, или лоших утицаја. А, то признаћете никако не иде са пластичном метлом.
За још лепих прича идите на: https://agropress.org.rs/
Драгана Петровић
Фото: Print screen RTV
English