МАНАСТИР РИБНИЦА НЕДАЛЕКО ОД МИОНИЦЕ

Бисер духовности ваљевског краја

Подно северних обронака Маљена и Дивчибара у спомен парку природе налази се манастир Рибница. У готово нетакнутој природи коју посећују бројни туристи, ловци и риболовци, смештена је највећа светиња ваљевског краја, манастир који привлачи велики број верника. Легенда каже да је настао у време Немањића и да је на темељима старе цркве подигнут манастир посвећен Светим Апостолима Петру и Павлу. До ове светиње необичне и раскошне лепоте долази се путем Љиг -Мионица-Ваљево. Окружен природом невероватне лепоте, манастир је смештен је у селу Паштрићу удаљеном три до четири километра од Мионице.

Центар духовности

Верује се да манастир саграђен у време Немањића, иако за то не постоји историјска потврда и дуго је био један од центара духовности и просветитељства ваљевског краја. Имао је богату библиотеку и сопствени водовод, а најстарији писани помен манастира потиче из 1657. године. Ово свето место за Србе било је трн у оку турским освајачима, који су га више пута похарали и рушили, а Срби упорно изнова градили. За време Кочине крајине црква је спаљена, да би током 19. века била у више наврата обнављана. За последњу обнову 1823. године заслужан кнез Јовица Милутиновић. Међутим, крајем 19 века протерани су и побијени последњи игумани и монаси, а манастир претворен у парохијску цркву. Стари иконостас са иконама из 18. века премештен је у цркву брвнару у Планиници.
Доласком монаха Арсенија Јовановића за старешину, 17. децембра 2017. године, манастир Рибница је поново постао активан мушки манастир, онако како јој је од Бога дато и намењено. Заједно са старом школом која је подигнута осамдесетих година 19 века и коју је, између осталих, похађао и војвода Живојин Мишић, манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Иза манастира налази се бисер природе Рибничка пећина која је под заштитом државе као јединствен спелолошки објекат у Србији у коме се налази станиште 15 врста слепих мишева заштићених као природне реткости. Непосредно уз саму цркву Светих Петра и Павла налази се још један природни споменик – Група од девет стабала липе, ботанички бисер ваљевског краја.

Црква са опеком

Манастирска црква посвећена је Светим Апостолима Петру и Павлу. Како се налази у клисури Рибнице, пред рибничком пећином и на десној обали истоимене реке позната је и као Рибничка црква.
Данашње здање овог велелепног сакралног објекта саграђено је 1909. године, према пројекту архитекте Светозара Ивачковића, који се сврстава међу најзначајније архитекте новијег доба. Углавном се бавио пројектовањем црквених објеката у српско-византијском стилу коме припада и овај објекат.
Основа је уписаног грчког крста са пространом олтарском апсидом, споља тространом, а изнутра полукружном и наглашеним простором за ђаконикон и проскомидију. На западној страни је несразмерно мала припрата са две нише од којих је у једној смештено степениште кружне основе које води на галерију. У оригиналној верзији црква је имала куполу, али се вероватно због недостатка финансијских средстава од тога одустало. Главни портал је наглашен тремом са два стуба спојена луком. Црква је изведена од опеке и омалтерисана, а необична декорација фасаде постигнута је наизменичним хоризонталним тракама, црвене и жуте боје. Црква спада у објекат средње величине и украшена лепим иконама. Иконостас је сликао Коста Јосиповић, чувени београдски сликар и храбри ратник, а дрворезе је урадио Богољуб Белић. Мало је познато да је Јосиповић осим као сјајан сликар био познат и као ратник. Посебно се истакао у борби на Церу и око Дрине током Првог светског рата после којих је одликован Орденом белог орла са мачевима. После жестоких борби на Власини, око Призрена и Скадра и повлачи се са српском војском преко Албаније. После реорганизације наше војске на Крфу био је у првим борбеним редовима на Солунском фронту, а рањен је на Кајмакчалану. Пред сам крај рата 1917. одликован је и орденом Карађорђеве звезде са мачевима ИВ реда.
Манастир Рибница је данас прилично оронуо и без већине неопходних објеката за нормалан монашки живот. Настојатељ манастира је игуман Арсеније. За њега многи верници кажу да је харизматична и свестрана личност: духовник, иконописац, рок музичар, аутор књиге „Бог и рок-ен-рол“, мада је по изворној струци стоматолог. Због њега, кажу верници, вреди доћи у Рибницу, а свако ко је бар једном слушао његове проповеди и мудре речи увек се враћа изнова у манастир, који заслужује да поново буде центар духовности ваљевског краја.