Импозантне збирке народне ношње
Импозантне збирке народне ношње приказују богатство, типску различитост и изнијансирану шароликост народне одеће којим се одликује наша традиционална култура, тако да заступљеност ове врсте музејских предмета доминира целокупним фондом Етнографског музеја у Београду.
Збирке народне ношње обухватају временски период од две стотине година. Тако најстарији одевни предмет датира с краја 18. века, а међу новијим је ношња из седамдесетих година 20. века.
Народне ношње су подељене на збирке сеоских и збирке градских ношњи. Систематизација ношњи је извршена комбинацијом неколико музеолошких принципа.
Фото: Етнографски музеј у Београду Ношња удате жене, Србија, друга половина 19. века
Фото: Етнографски музеј у Београду Српска грађанска ношња, Србија, средина 19. века
Збирка грађанске ношње садржи око 1500 предмета, највећим делом са територије Републике Србије (деведесет процената, остали део је из Црне Горе, Републике Српске, Федерације БиХ, републике Хрватске и Македоније).
Предмети су систематизовани према врсти на колекције кошуља, јелека, антерија, фистана, хаљина, чакшира и друго, према полу и узрасту. Посебно се воде комплети мушке, женске и дечје одеће. Матреријал је претежно из друге половине 19. и првих деценија 20. века.
Фото: Етнографски музеј у Београду Оглавље, Призрен, Србија, крај 19. и почетак 20. века
Збирка садржи највећи број предмета турско-оријенталне провенијенције (у називу, материјалу, кроју, украсу), јер се градска култура, а самим тим и одећа, на овим просторима, од 15. до 19. века, развијала под турским утицајима. Кроз цело 19. столеће, време ослобађања и поновног успостављања српске државе, у култури одевања, (изузев Војводине која се развијала као део средњееврпоске културе) присутни су оријентални, али и западњачки одевни предмети.
Процес ослобађања од оријенталних утицаја и прихватање европске моде био је постепен – чак је, нешто пре средине 19. века у ослобођеном делу Србије (Кнежевина Србија) дошло до симбиозе елемената леванско-балканске одеће и европског модног костима у такозвану српску грађанску ношњу, која је постала типачан образац одевања жена у српским градовима. Ову ношњу чинили су фистан (оријентална тканина и обликовање вратног изреза и рукава; пропорција и основна линија подржава европски модни тренд), марама за груди и бунда (европски), либаде, фес и тепелук (оријентални одевни предмети). Појас бајадер, накит (брош, грана, прстење и др.) и обавезни модни детаљи (сунцобрани, лепезе, рукавице) увожени су са Запада.
Руковаоц збирке:
Кустос Јелена Вулетић
English