Према народном веровању, када се нешто позајми и врати без икаквог садржаја, на неки начин се “затвара круг” добрих намера и размене, што може негативно утицати на обе стране – како онога који позајмљује, тако и онога који враћа.

Сви знамо за овај обичај, а посебно смо га упражњавали док смо живели неки спорији живот и дружили се с комшијама и пријатељима. Позајмљена шољица пиринча, тањир недељних колача које најмлађи укућанин однесе у комшилук, обавезно су се враћали уз неку бомбону или жваку, воћку, тек да не буду празни.

Овај обичај потиче из веровања да свако даривање, чак и у најситнијем облику, помаже одржавању добре енергије и благостања у кући. Зато се обично уз позајмљени тањир или посуду додаје нешто ситно, да би се показала захвалност, да се не би такмичило с поклоном у вредности, и да би се “отворила врата” за будуће благослове и добробит.

Практиковање овог обичаја додатно јача међуљудске везе и симболизује обострану подршку и пријатељство, што је дубоко укорењено у српској култури и гостопримству.