Да ли знате шта су џубе и ћурдија?

У Галерији Народног музеја у Врању представљена је народна ношња са подручја од Димитровграда и Пирота па све до Прешева. Оригинали потичу из 19. и прве половине 20. века, а изложене су и реплике.

Сеоска ношња у врањском крају израђивана је од сукна, украшавана гајтаном и вуненим лоптицама, а градска од плиша и свиле, са накитом од сребра. Ношња из 19.века се чува само у неколико музеја у Србији, а имају је и колекционари.

„Стари тип мушке ношње врањског Поморавља, затим џубе женско, односно невестинско џубе или свечано џубе, исто врањско Поморавље такође 19.век, затим стари тип ношње из Пчиње бела ношња опет 19. век… Све те ношње и ти комади се губе почетком 20. века након ослобођења”, рекао је аутор изложбе Бојан Ристић.

Илустрација: Србија има богату традицију израде и украшавање народње ношње

Ношњу сврљишког краја карактерише зубун или ћурдија, дуги јелек који је израђиван од кадифе, плиша, сукна. Носиле су га имућне жене.

„Карактеристична ношња за Ниш јесте јелек, требало је три вола да продам да бих купио ћерки јелек, јер је доста златног конца, веза и све је ручни рад, терзијски рад”, додао је колекционар и аутор изложбе Милан Ристић.

Илустрација: И накит је био важан део народне ношње

Терзије и кујунџије су израђивале и пафте металне појасеве од сребра и месинга, које су украшавале ношњу пиротског краја.

„Посебну пажњу привукао ми је тај накит ти украси који су били специфични за тај период крај 18., 19. и већ почетак 20. века. Тај накит који се радио од сребра”; „Вредне везиље и ткаље оставиле су нам ово у аманет, а уз то ја овде видим праву уметност”, навели су посетиоци.

Да би се сачувала, ношња мора бити у замраченој просторији, која се често проветрава, освежава се лавандом и босиљком.

Извор: https://www.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/5328039/narodne-nosnje-kolekacija-vranje.html