Видовдан празник посвећен мученику светом кнезу Лазару и косовским јунацима

Српска православна црква и верници обележавају један од највећих српских празника – Видовдан.

Народ Видовдан доводи у везу, с једне стране са кнезом Лазаром и Косовским бојем, а с друге, у архаичнијој варијанти, са светим Видом.

Видовдан, као државни празник, обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару на Газиместану и представља сећање на погинуле у свим ратовима.

Он је, према мишљењу историчара, важан датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета.

Симболизује, према том концепту, слободу, отпор туђину, неговање патриотизма, националног бића, витештва и херојства, али и прекретницу после периода успона под владарима из династије Немањића.

Страдању српских војника је посвећен споменик подигнут на Газиместану 1953. године, рад Александра Дерока, док Споменик косовским јунацима, који је откривен 28. јуна 1904. године у оквиру прославе стогодишњице Првог српског устанка, у присуству краља Петра Првог Карађорђевића, представља симбол Крушевца и дело је српског вајара Ђорђа Јовановића.

После Косовске битке, тело кнеза Лазара (1329-1389) сахрањено је у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. века је пренето у фрушкогорски манастир Врдник.

У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке.

 

Илустрација: Фреска Светог кнеза Лазара/ ФОТО: Пријатељи манастира Хиландара/ Facebook

 

ОБИЧАЈИ ЗА ВИДОВДАН

Велики део обичаја је везан за само име старог словенског божанства и чуло вида.

Када се устане приликом умивања треба изговорити ове речи: “Ој, Видове, Видовдан, што ја очима видео, то ја рукама створио”, као што су радили наши стари да би имали среће у раду. Такође се верује да је све што видите на данашњи дан веома важно и да ћете управо у стварима које вам упадну у очи имати успеха.

Има средина, у северозападној Србији и Војводини, где се износи све ткање што жене и девојке раде како би се видело колико су вредне и показало да је одређено домаћинство имућно.

У неким срединама, попут Мачве, данас су велике задушнице. Излази се до поднева на гробље и доноси храна, а риба обавезно, као врста жртве светом Виду.

У Шумадији се верује да би требало изнети ствари из куће да се проветре и напуне добром енергијом, ако временски услови то дозвољавају. Наводно треба изнети и новац, проветрити га и избројити, како би и остатак године био уносан.

“Свети Виде и видова траво…”

Због свевидеће моћи старог словенског божанства, Видовдан важи и за дан прорицања и гатања. Овом дану се посебно радују девојке, јер се доста обичаја везује за брзу и срећну удају.

Према старом народном веровању карактеристичном за Власеницу, девојке треба да сипају воде у лонац, да узму мало соли, хлеба, детелину са четири листа и комад тканине која се пребаци преко лонца, па пред спавање изговоре речи које ће довести вољеног до њих:

“Свети Виде и видова траво, отворите ми очи да видим свога суђенога. Ако је далеко, ево му детелина од четири крила да мени долети, ако је гладан, ево му хлеба и соли да се наједе, ако је жедан, ево му воде нека се напије, а ако не може преко воде прећи, ево му ћуприје да преко ње пређе.”

Народ, такође, верује да се данас треба убрати биљку која је позната као видац, видић, видовка или видовчица. Негде се то ради ујутру, а негде увече, а ту биљку девојке и момци стављају под јастук, јер се верује да ће сањати оног коме су суђени.

Наводно девојке могу и да призову свог будућег мужа ако на данашњи дан уберу видовчицу, јаркоцрвеног маленог цвета и модру виду, сличног цвета, и ставе их под јастук пред спавање. Тада кажу “Свети Виде невиђени, дођи драги суђени, дођи ноћас у мој сан, дођи на мој први састанак” и у наредних неколико дана ће упознати будућег мужа.

Илустрација: Фреска Милоша Обилића / ФОТО: Пријатељи манастира Хиландара/ Facebook

 

НЕ РАДИ СЕ, НЕ ПЕВА И НЕ ИГРА

Стари саветују да данас обавезно поједете и неку зрелу воћку.

На Видовдан се не ради, а не ваља се ни играти и певати, у знак поштовања према мртвима. Често су старији на данашњи дан оживљавали сећања на кнеза Лазара и јунаке погинуле на Косову.

Веровало се и да реке у поноћ постану црвене у знак сећања на многе српске борце који су пали у борби за отаџбину. Због тога испоштујте бар један обичај на данашњи дан – запалите свећу за све њих.

Ако на Видовдан буде ведро, сву одећу треба изнети напоље да се проветри и напуни добром енергијом. Са друге стране, ако буде облачно, треба прекрстити облаке, па ће и киша која падне повољно деловати на усеве.

Извор: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/4187466/vidovdan-verovanje-jutro

ФОТО: Printscreen  Youtube/ Телевизија Храм