Свештеник и син направили газдинство са 4 звездице

Била су времена када се стихијски напуштала Србија, али дође и тренутак презасићења животом ван матице и жеља да се врати. Ово је прича о свештенику Србољубу Милетићу, који је пре 40 година желео промену, који је отишао после школовања у Аустралију, али се Србији вратио. Данас са члановима своје породице живи на имању предака које је преуредио у сеоско-туристичко домаћинство Милетића чардак, које је категорисано са највећом оценом које се може добити у области сеоског туризма, са 4 звездице.

Желео је да упозна нову културу, нови свет, људе… Само што је завршио Богословски факултет, још није ни свештеник постао, схватио је да му је Југославија била мала. Србољуб одлази у Аустралију, а да ни слутио није да ће тамо провести цео свој радни век. Одржава контакте са Србијом, обилази је, али ипак тамо заснива породицу. Жени се и добија четворо деце. Они иако су им гени одавде, заправо су Аустралијанци пореклом из Србије.

Отац Србољуб први одлучује да се врати у Србију са својом супругом. Не дуго након њих и њихово троје, од четворо деце, чини исто.

Пандемија коронавируса је умногоме утицала да се наши људи који живе у иностранству преиспитају и да дођу до закључка да ипак није било толико лоше док су живели Србији. Управо је пандемија отворила очи и двадесетчетворогодишњем Данилу Милетићу, средњем сину оца Србољуба, да схвати да више не жели да буде део светске хистерије и доноси животно важну улогу да свој живот настави у Србији. Само пар година након што су се на очевину у село Рибаре, вратили у пензији његови отац и мајка.

Илустрација: После радног века у Аустралији отац Србољуб се вратио у родно село, а убрзо су дошала и његова деца

Одлука сина Данила да се врати у Србију
“Мени је тамо недостајала љубазности. Људи су доста извештачени. Тачно је да се боље живи, и да људи возе можда боља кола, али то не значи да су срећнији, напротив. Људи су тамо неповерљиви, суштински несрећни и немају времена за другог човека. Нико се ни са ким не дружи без неког повода. Једноставно, више ми нису пријали ти људи. Још један од разлога доласка у Србију је тај да нисам желео да се одвојим од моје породице. Желео сам да будемо заједно. И зато одлучујем да се у време пандемије изазваном ковидом доселим за Србију. Наравно да су моји најближи мислили да се са мном нешто чудно догодило, али знам да су ме моји родитељи у потпуности разумели и подржали“, прича Данило.

Како каже, грађани Србије су успели да сачувају људскост, наш сељак је сачувао домаћинство, породицу на окупу, уз све то веома смо срдачни. Највише му се свиђа што се сачувала наша домаћа храна, која је права егзотика за странце.

“Нисам могао да верујем да ћу се икада вратити у Србију, а поготово да ћу баш овде отпочети породични посао, бављење сеоским туризмом. Док сам доносио одлуку, у појединим тренуцима једноставно нисам могао да верујем да ми те ствари пролазе кроз главу. Није ми било лако, признајем. Али данас, могу рећи да је то најбоља ствар која ми се десила у време пандемије. У исто време сам једва чекао да се доселим, а такође нисам могао ту чињеницу да прихватим. Слагао бих ако би рекао да ми данас Аустралија не недостаје. Ипак сам тамо рођен и тамо су ми другари који ми заправо највише недостају, али нема лепше земље за живот од Србије”, истиче Данило.

Данас, захваљујући оцу и мајци, живи једним потпуно другачијим животом. Успели су да преуреде и оспособе за живот најпре кућу стару преко 100 година, потом су почели да уређују један по један део имања. Од старог коша надоградили су још две просторије, па када су видели да се то лепо уклапа у амбијент, само су наставили са дограђивањем. Данас је то званично сеоско-туристичко домаћинство Милетића чардак, које је категорисано са највећом оценом које се може добити у области сеоског туризма, са 4 звездице.

Илустрација: Син Данило је решио да се бави сеоским туризмом ни није погрешио

Одлука сина Данила да се бави сеоским туризмом
Када се вратио из Аустралије на очевину, отац Србољуб није имао у плану да се бави сеоским туризмом, али пошто је син изразио ту жељи, врло радо га је подржао.

“Кад је видео како напредују радови и како на све то реагују најпре наши пријатељи а потом комшије и случајни пролазници, изразио је жељу да отпочнемо озбиљније бављење сеоским туризмом. Ја сам исувише стар за неки нов почетак, али сам желео максимално да га подржим и да му дамо ветар у леђа. Јер знам колико му је било тешко да се одвоји од свог друштва и дође међу свој народ који заправо и не познаје. Искрено, његова одлука колико ме је обрадовала толико ме је и забринула. Имајући на уму какав је посао имао у Аустралији и да се ипак тамо растерећеније живи и не размишља толико о томе хоће ли бити довољно новца до првог, знао сам да ће долазак у Србију бити за њега велики шок јер у том погледу ми на жалост доста заостајемо од света. Нисмо утицали на његову одлуку али такође ни на одлуку мог најстаријег сина и најмлађе ћерке, који су се такође вратили са нама, док је средња ћерка ипак остала тамо. Дали смо све од себе да им омогућимо добар старт”, истиче Протојереј ставрофор Србољуб Милетић.

Иза оца Србољуба, остао је значајан траг у Аустралији који је урадио за време његовог боравка у тој далекој земљи. Написао је уџбенике за веронауку, организовао семинаре омладине, издавао је епархијске новине, био један од оснивача Колеџа Свети Сава у Сиднеју. Такође је основао једну парохију са Православним Арапима. Доста тога стало је у радни стаж дуг четири деценије. Ни он, као ни његов син, није могао ни да наслути, да ће у пензији отпочети један сасвим нови живот и нову професију.

“Управо приводимо крају финалне радове око уређења како куће које ћемо понудити гостима, тако и осталих објеката који ће бити на располагању. Па тако ће рецимо гости имати могућност да се осаме у библиотеци са преко 1.000 наслова или уколико желе нешто да направе својим рукама, то ће моћи да ураде у радионици. Ту је наравно и башта са пластеником у којем садимо поврће које не третирамо хемијом, за нас и наше будуће госте.“

Кућа за издавање је доста пространа и може се издавати као целина или засебно. У приземљу има две собе и велики дневни боравак, са заједничким купатилом, док на спрату постоје три собе и свака соба има засебно купатило и предивну терасу са које се пружа невероватни поглед на планину Ртањ.

Илустрација: Свака соба има своје име 

Светосавка, Београдска, Војвођанска, Приштинска и Аустралијска соба
„Свака соба добила је име по местима која су за нас веома значајна. Па тако у понуди имамо Светосавску, Београдску, Војвођанску, Приштинску и наравно Аустралијску собу. И свака је уређена на посебан начин, са врло занимљивим комадима намештаја, од кога су неки стари и преко сто година.“

Не може а да се не примате фотографије предака које су окачене свуда по зидовима. Отац Срба веома води рачуна о томе да се не забораве преци и да се приче о њима преносе млађим генерацијама. Сеоско туристичко домаћинство Милетића чардак се налази на одличној локацији, на свега километар од Рибарске бање, до главног пута. Тако да сви гости који желе да посете ову врло лековиту бању, која је позната по својој термалној води и лековитим изворима, а уједно не желе буку, могу да изаберу боравак у овом више него опуштајућем и пријатном амбијенту, из кога могу пешке отићи до wellnes центра или до аква парка у самој бањи.

“Гост који има у плану да посети наш крај, заиста имају шта да виде. У просеку се задржавају од 3-5 дана. Они који воле нетакнуту природу, одлазе на Јастребац, најшумовитију планину на Балкану. За оне који мир проналазе у манастирима, ту су две наше велике светиње које се од нашег имања налазе на неких двадесетак минута, манастири Свети Роман и Покров Пресвете Богородице. И наравно неизбежна краљевска Рибарска бања, која је на далеко позната по благодатним дејствима за сва ортопедска, коштано-зглобна и дегенеративна обољења. Иначе ова бања обележава јубиларних 190 година од оснивања, па су за ову сезону припремили бројне манифестације и новитете. Наравно ту су и бројна сеоско-туристичка домаћинства која се налазе у непосредној близини, једно од њих је и сеоско-туристичко домаћинство Око Јастрепца из Мале Реке, које на најбољи начин чувају традицију овог краја и нуди гостима домаћу храну и мир коме је свима потребан“, прича Данило.

У Милетића чардак, сачувана је традиција. Све је упаковано у неколико десетина ари кућног плаца у ком су потекли родитељи оца Србе. Успела је породица Милетић да удахне нов живот са примесама старог сјаја и живота како се некада живело. И то ће од ове године почети да нуде гостима. Радују се новом поглављу у животу, о коме тек треба да уче.

Извор: https://www.blic.rs/biznis/privreda/evo-zasto-miletica-cardak-kod-ribarske-banje-vredi-posetiti/d8nxqxv

ФОТО: Facebook/ Милетића чардак Рибарска Бања