Рурални и еко туризам запостављено благо Србије

Еко-туризам је релативно модеран концепт путовања који је постао популаран осамдесетих година пролог века. Тада су туристичке агенције у своје понуде уврстиле и туре у којима је нагласак на повезивању људи из градских средина са природом. Након избијања епидемије короне, посебно прошле године када су из епидемиолошких разлога путовања у друге земље била немогућа, и Срби су у већем броју почели да откривају природне лепоте наше земље. Тада је дошло до правог бума у развоју руралног, односно сеоског туризма. Додуше, држава је већ увидела огроман потенцијал у развоју ове гране туризма па су субвенције из године у годину све веће. Иако се сам термин рурални често схвата у пежоративном смислу у питању је заправо најздравији и најлепши део наше земље са нетакнутом природом.

 

Илустрација: Голија место нетакнуте природе и рај за душу и тело

 

ЕКО И РУРАЛНИ ТУРИЗАМ – СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ
Према проценама Светске туристичке организације, удео руралног туризма у светским туристичким путовањима је око пет процената уз тенденцију сталног раста. За Србију важи доста мањи проценат, мада се и то, судећи по прошлој години лагано мења. Иако на први поглед изгледају слично рурални и еко-туризам се заправо разликују, а ево и у чему.
Еко-туризам представља боравак у ненарушеној и очуваној природи. Еко-туристи су еколошки освешћени путници који за свој боравак бирају искључиво просторе изузетне природне лепоте, са смештајем у мала сеоска домаћинствима која својим пословањем и постојањем не нарушавају природно окружење у којем се налазе. Еко-туризам свуда у свету бележи највећи годишњи раст од свих других видова туризма и то око 30% годишње, а процене стручњака су да ће овај проценат из године у годину бити све већи.
Рурални и еко- туризма јесу донекле слични, а опет су различити. Док се еко-туризам највише развија у нетакнутим планинским врлетима далеко од градске вреве, интернета а често и далеко од саобраћајница, сеоски туризам је нешто питомији и не мора у потпуности да искључује бенефите модерног живота као што је интернет. Рурални туризам обједињује уживање у природи, гастрономију са акцентом на стара, домаћа јела, као и посете атрактивним историјско-археолошким локалитетима одређеног краја. Посебно популарна постала је понуда одређених сеоских домаћинстава да својим гостима омогуће и рад на имању, да беру воће, пласте сено, чувају овце и козе и тако из прве руке науче о сеоском начину живота.
Са 85% територије управо у рурални подручјима Србија има огроман капацитет за развој и руралног и еко-туризма, и то не само за домаће већ и за госте из иностранства.

Илустрација: Вински туризам је све заступљенији на мапи савремених туриста

ШТА МОЖЕМО ДА ПОНУДИМО?
Србија има изузетан природни потенцијал само треба да се искористи оно што већ имамо. На простору наше земље постоји пет националних паркова: Тара, Копаоник, Златибор, Фрушка Гора и Шар планина који се сматрају заштићеним подручјима са богатим биодиверзитетом. Али, то није све. Западни део наше земље посебно у сливу Дрине већ је искористио природне могућности које има, па је све више етно домаћинстава која нуде занимљиве и атрактивне садржаје за госте. Источни део поготово неготинска крајина одвајкада позната по виноградарству има изузетна капацитет за развој винског туризма што су у пракси већ спровеле познате винске регије у Француској, Италији, Шпанији. Слично је и са Фрушком Гором, свој шарм има и Шумадија, а добар пример је Кнић које се налази на врху лествице најразвијенијих сеоских средина у Србији захваљујући умештности пољопривредника овог краја. По природним лепотама и разноликости атрактивних понуда за туристе не заостаје ни југ Србије, а о планинама да и не говоримо. Довољно је погледати Мокру Гору и Дрвенград који су постали незаобилазан део туристичке понуде за странце који долазе у нашу земљу.
Гледано са економске стране развој руралног туризма директно је повезан са друштвено-економским развојем земље, а бенефите доноси свима посебно становницима тих села. Осим тога, улагање у ову грану туризма не само да би оживело запуштена сеоска домаћинства већ је и један од начина да се млади задрже на очевини и дедовини и заустави одлазак оних који опоравку села могу највише и да допринесу. Али, да би се искористио потенцијал сеоског туризма у Србија неопходно је да се испуне одређени услови. Пре свега потребна је квалитетна путна и инфраструктурна мрежа, брза доступност информација о свему ономе што туристе занима, али и улагање у рекламирање туристичког блага којег често ни ми сами нисмо свесни због недовољног познавања сопствене земље.

Извор: Етносрб