Планинари открили 5 идеалних места за викенд

Мира и Иван су професори које је спојила љубав према планинарењу и путовањима. Њихова заједничка авантура је почела пре пар година, Иван воли да пише о путовањима, док се Мира професионално бави изучавањем путописа.

Док радну недељу проводе у учионици или за рачунаром, Мира је професор хиспанских књижевности на ФИЛУМ-у у Крагујевцу, а Иван предаје енглески језик у једној средњој школи Краљеву, једва чекају викенд да побегну некуда у природу. Најчешће планинаре сами, а када немају конкретну идеју где би отишли, увек се определе за Столове.

„Волимо да направимо пикник на некој од река на Гочу. А волимо и да посетимо стара, понекад напуштена села по обронцима планина и покушамо да упознамо или бар замислимо њихову причу“, рекли су у разговору за портал Нова.рс Мира и Иван.

Кроз путовања и планинарења схватили су колико је наша земља лепа, па су одлучили да нас упознају са неким мање познатим, али веома лепим и необичним местима.

„Често се не зна куда ће нас наше ‘шетње’ одвести. Кренемо у лагану шетњу, али прелепи пејзажи који се отварају пред нама одведу нас све даље и даље у непланирану авантуру“, кажу нам Мира и Иван.

1. Прерасти у кањону реке Вратне
„Вратњанске прерасти, у народу познате и као Вратњанске капије, један су од најлепших украса источне Србије. Ове камене ‘мостове’ формирала је река Вратна пробијајући свој ток ка Дунаву. Прве две прерасти налазе се на почетку кањона и лако су доступне за већину посетилаца, док је трећа скривена дубоко у кањону и долазак до ње представља праву авантуру. Након проласка кроз прве две капије можете се попети и на видиковац са којег се пружа диван поглед на околину и манастир Вратну, који се налази на улазу у кањон“, прича нам Иван.

Илустрација: Далеко од ски стаза Копаоник крије бројна чудесна места

 

2. Кошанинова језера
„Скривена дубоко у шумама планине Радочело, Кошанинова језера су до недавно била углавном позната само житељима околних села, док их последњих година све више походе и планинари и љубитељи природе како би уживали у њиховој несвакидашњој лепоти. А шта то чини ова језера тако нестварно лепим? Велико Кошаниново језеро је обрасло једном врстом траве (метласта оштрица) која формира огромне бусенове, који вире из плитке воде. На некима од њих као полупаразити расту стабла брезе и смрче, што целом крајолику даје веома необичан, а понекад и сабластан изглед. Још једна необична природна појава везана за оба језера је да се ниво воде у њима повећава за време суше, а да опада у кишним и влажним периодима“, каже нам Иван.

3. Козје стазе на Копаонику
„Уколико желите да упознате један мало другачији Копаоник, удаљен и заклоњен од гужве и вреве у његовом центру, онда обавезно посетите природни резерват Козје стене, који се налази у западном делу планине. А зашто баш Козје стене? Између осталог, зато што ћете имати прилику да прођете поред узгајалишта европског јелена, попнете се на Кукавицу, један од најлепших врхова Копаоника, можда угледате и копаоничку љубичицу, која расте само на том подручју, а као врхунац моћи ћете да уживате и у погледу са Козјих стена, високог стеновитог гребена који се стрмо уздиже изнад кањона Самоковске реке. Одатле ћете моћи да сведочите и изузетном градитељском подухвату званом Мијатовића јаз, каналу за воду дугом 18 км, који је између два светска рата својим рукама и уз помоћ својих мештана изградио један обичан српски сељак, који се звао Драгољуб Мијатовић, у намери да спроведе воду са Кадијевца до свог села Жутице испод Копаоника“, прича нам Иван.

Илустрација: На 10 км од манастира Студеница на планини Чемерно крије се испосница Светог Саве

4. Испосница Светог Саве на планини Чемерно
„На десетак километара од манастира Студеница, на обронцима планине Чемерно, прилепљена као ластавичје гнездо уз окомите стене, самује и тихује испосница Светог Саве. На путу до ње ћете уживати у шетњи кроз високу, густу шуму и вртоглавим погледима на кањон реке Студенице са неколико стеновитих видиковаца који се налазе поред стазе, а када стигнете до испоснице схватићете зашто је Свети Сава изабрао баш ово место да проведе своје испосничке дане пишући Студенички типик и Житије Светог Симеона“, прича нам Иван.

5. Водопади у кањону реке Изубре
„До пре неколико стотина година, непрегледним травнатим пространствима средње и источне Европе господарила су крда европског бизона, кога су наши преци, стари Словени, који су у то време делили животно станиште са њим, називали зубр. Бизони су у неком тренутку били готово истребљени, али је њихово име остало у називу једне прелепе реке која краси планину Голију. Мирис густе четинарске шуме, жубор воде док се стропоштава преко стена низ водопаде, и укус дивљих јагода и малина које дозревају средином лета, толико ће опити сва ваша чула да ћете у неком тренутку заноса помислити да тако мора да изгледа рај“, каже нам Иван.

Извор: https://nova.rs/magazin/putovanja/planinari-mira-i-ivan-su-nam-otkrili-pet-carobnih-mesta-u-srbiji-koja-su-idealna-za-vikend-bekstvo-iz-grada/