Како још више унапредити сеоски туризам?

У Србији у овом тренутку, у систему еТуриста има 798 регистрованих сеоских домаћинстава, уз још осам салаша и седам етно кућа, што је за трећину више него пре пре две године, изјавио је данас државни секретар Министарства туризма и омладине Урош Кандић агенцији Бета.

Он је позвао све заинтересоване који се баве сеоским туризмом да конкуришу за 150 милиона динара подстицајних средстава, које је држава први пут наменила подршци том виду туризма.

– Субвенције треба да додатно подстакну развоју сеоског туризма који је доживео експанзију током пандемије, као и излазак из сиве зоне пословања, јер ће право на бесповратна средства имати искључиво категорисана, сеоска туристичка домаћинства, регистровано у систему еТуриста – казао је он.

Подсетио је да је Уредбом о додели подстицаја за развој и унапређење руралног туризма и угоститељства као крајњи рок за доставу захтева и пратеће документације одређен 15. априла, да је максимална висина средстава подстицаја по пројекту 2,9 милиона динара и да је корисник дужан да обезбеди најмање 10 процената од укупне вредности пројекта.

– До сада није било такве мере подстицаја. Она подразумерва помоћ сеоским газдинствима, салашима и етно-кућама за развој туристичке инфраструктуре, потом за доградњу објеката при постојећим, као и за реконструкцију, набавку опреме и унапређење квалитета њихове понуде – навео је Кандић.

Илустрација: Број регистрованих сеоских газдинстава које се баве туризмом повећан за трећину последње две године

Он сматра да сеоски туризам у Србији још увек није достигао пун потенцијал, иако је регистрованих газдинстава која се баве овим видом туризма за трећину више него пре две године.

– Данас немамо области у Србији где немамо регистрованих етно домаћинстава. Имамо око 2.600 смештајних јединица, односно соба, што је отприлике 6.100 појединачних лежајева – навео је Кандић.

Он је подсетио да се туристичка понуда села у Србији базира се на специфичној гастрономији, културно-историјским знаменитостима, нетакнутој природи, али и понудом попут одређених спа садржаја, базена, јахања, вођње бицикла, учествовања у сеоским пословима.

Кандић сматра да због свега тога не чуди што је у порасту број гостију које занима овај вид туризма у Србији.

– Ми смо у прошлој години, према евиденцији система еТуриста, имали око 155.000 ноћења у сеоским домаћинствима, од чега су већина били домаћи туристи са више од 120.000 ноћења. Истовремено, раст броја страних гостију, односно њихових ноћења био је знатно већи него кад су у питању домаћи туристи. Ти бројеви расту за око 60 процената, док ноћења домаћих туристи у етно домаћинствима расту за петину – рекао је Кандић.

– Већ дуги низ година постоји и кредитна линија коју спроводимо заједно са Фондом за развој Србије. То су повољи кредити са грејс периодом од годину и две године, у зависности да ли се дограђују постојећи капацитети или се граде нови, уз 10 година отплате и каматама од један до 1,5 процената – прецизирао је Кандић.

Подсетио је и да развоју сеоског туризма помаже и систем доделе ваучера за одмор у Србији.

– Према увиду у евиденцију из претходних година, сваки десети ваучер заврши у сеоском туризму – казао је он.

Кандић сматра да је правац даљег развоја сеоског туризма у Србији укрупњавање уз синергију са винским туризмом.

Такође, сматра да је нужно даље улагање у све облике сеоске инфраструктуре, боља реклама и развој авиоских веза, како би се повећала разноликост дестинација са које туристи долазе.

Илустрација: Богата трпеза домаћих специјалитета

ИЗ ЕУ НАЈВИШЕ ДОЛАЗАКА

Према његовим речима, највећи број долазака страних туриста бележи се из земаља ЕУ и из окружења, али има и спорадичних и појединачних долазака гостију са далеких дестинација, који обично остају дуже од домаћих и туриста из окружења.

Он је указао и да је из буџета министарства ове године на располагању 400 милиона динара за кредитну подршку развоју туризма, за која могу конкурисати и сеоска туристичка домаћинства у циљу унапређења квалитета туристичке понуде.

Извор: https://biznis.kurir.rs/info-biz/4370746/dobra-zarada-najveci-podstrek-u-srbiji-za-trecinu-vise-seoskih-turistickih-domacinstava-nego-pre-dve-godine