ГОЛИЈА - место где се одмара у сваком смислу

May 11, 2023

ГОЛИЈА – место где се одмара у сваком смислу

Голија је највиша планина југозападне Србије, пружа се у дужини од 32 км и у облику латиничног слова “С”. Највиши врх је Јанков камен 1833 м надморске висине. (Панчић Ј., 1898). Парк природе обухвата површину од 75.183 ха. Подручје саме Голије ограничено је долином Ибра на истоку, Рашке и Људске реке на југу, Моравице на западу и средњим делом долине Студенице на северу и североистоку.

Парк природе “Голија” стављен је под заштиту ради очувања: вредности шумских екосистема; разноврсности предела и изванредне лепоте пејсажа; културних добара и њихове околине (манастир Студеница и манастир Градац); трајности и квалитета основних природних ресурса (воде, земљишта и биљног покривача), биолошке разноврсности: ретких, ендемичних и реликтних врста; геонаслеђа, представљеног необичним и атрактивним облицима рељефа и бројним воденим објектима и појавама у виду извора планинских водотока и тресавских језера.

Посебна културно-историјска вредност Голије је манастир Студеница, основан крајем XII века, као главна задужбина родоначелника династије Немањића, Стефана Немање, да би временом постао најзначајнији духовни центар нове српске средњовековне државе и има највећи утицај на друштвени и културни развој земље. Често је разаран и наново обнављан. У XII и XIII веку у комплексу манастира се налазило 13 цркава са пратећим објектима, од којих су до данас остале очуване две: Богородична црква и црква Св. Јоакима и Ане. Манастир Студеница, неспорно, једна је од највреднијих грађевина у стваралаштву српског народа и једно од најзначајнијих средишта средњовековних збивања, дуже од 20 година својим вредностима прелази границе наше државе и налази се на UNESCO Листи светске вредне културне и природне баштине (од 1986. године).

Манастир Градац, подигнут 1268. године, задужбина је краљице Јелене Анжујске, принцезе француског порекла и жене краља Уроша. Чињеница што је ова образована жена провела животни век на српском двору имала је широког утицаја на образовање и културу. При манастиру је основала прву девојачку школу у којој су се образовале српске племкиње. Предања и записи говоре о томе да је краљ Урош I наложио садњу јоргована дуж обале Ибра, да би се улепшао предео у част краљице Јелене. Тиме се и данас објашњава присуство јоргована у клисури реке Ибар. Манастир Градац у архитектонско-конструктивном смислу, са црквом Св. Благовештења, јединствено је дело средњовековног српског градитељства. Никада, ни пре ни после Благовештенског храма, није поновљен тако складан спој западноготских елемената и источновизантијске архитектуре.

Манастир Придворица се налази у Придворици, 28 km југоисточно од Ивањице. По архитектонским карактеристикама типичан је представник средњовековне рашке школе.

Манастир Ковиље се налази у истоименом насељу, удаљен је од Ивањице 30 km. Ова средњовековна грађевина са делимично очуваним фрескама потиче са краја XII и почетка XIII века.

ГРАДАЧКА БАЊА – РЕПРЕЗЕНТАТИВНО МЕСТО ЗА ОДМОР

На Голији треба обићи локалитете:

– Манастир Студеница, асфалтним путем 11 км од места Ушће,

– Доњу и Горњу испосницу Св. Саве, пешачком стазом са локалног пута Ушће – Мланча,

– Манастир Градац у близини насеља Градац и Рудно,

– Село Рудно је ваздушна бања са надморском висином од 1100 м. Сеоска домаћинства у Рудном нуде одличан смештај у кућама – брвнарама, исхрану са традиционалном српском кухињом и заборављеним специјалитетима, што потврђују бројне кулинарске награде.

– Слапове реке Изубре, из села Девићи пешачком уређеном стазом уз реку Изубру,

– Тресавска језера – “Дајићко језеро” и “Кошанинова језера”,

– Видиковац и језеро “Округлица” у близини села Куманица,

– Највиши врх “Јанков камен”, пешачком стазом преко Голијске реке, видиковца Преко брдо, пашњака Ђоновог поља.

Смештај на Голији можете погледати овде

Међународна конференција о резерватима биосфере, одржана у Севиљи, 1995. године потврдила је њихову нову улогу на глобалном нивоу – изналажење могућности задовољавања потреба друштва као целине, кроз уравнотежен однос са природом. То је могуће уколико се задовоље социјалне, културне, духовне и економске потребе друштва базиране на научном приступу, а узимајући у обзир већу социјалну једнакост, интересе локалних руралних заједница и њихова традиционална знања и вештине. Та знања и вештине углавном су се историјски базирале на бризи о животној средини и њеном одрживом коришћењу, што је и основно полазиште концепта “усаглашеног развоја”, описаног у Агенди 21.

Резервати биосфере представљају подручја копнених или маринских екосистема, међународно признатих у оквиру UNESCO-вог програма Човек и биосфера (Man And Biosphere – MAB), који заједно чине светску мрежу.

Резервати биосфере су осмишљени са циљем да задовоље и реше један од највећих изазова нашег доба: како заштитити разноврсност биљака, животиња и микроорганизама који чине наше окружење и одржавају функционисање здравих природних система, а истовремено обезбедити материјалне потребе све већег броја људи на планети – како усагласити заштиту биолошких ресурса са њиховим одрживим коришћењем.

На предлог Завода за заштиту природе Србије, а у складу са циљевима Просторног плана Републике Србије (1996), уз подршку националног MAB комитета, део Парка природе “Голија”, под називом “Голија-Студеница” (53.804 ха) номинован је за резерват биосфере. Одлуком Међународног координационог савета за UNESCO MAB програм, септембра 2001. године, Резерват биосфере “Голија-Студеница” проглашен је за први резерват биосфере у Србији и постао је део UNESCO светске мреже резервата биосфере (тренутно у свету има 598 резервата биосфере у 117 земаља). Очуваност природе са великим бројем биљних и животињских врста, међу којима има доста ендемичних и реликтних врста, као и присуство манастира Студеница који се од 1986. године налази на листи светске баштине (World Haritage), ишли су у прилог проглашењу резервата.

Резерват биосфере “Голија–Студеница” обухвата највећи део Парка природе Голија и његове најважније предеоне и пејзажне вредности, природне реткости и сеоска насеља. Површина резервата износи 53.800 ha, или 72% површине парка природе.