Лефкаритка: Скривени детаљ Леонардове “Тајне вечере”

ЛЕФКАРА, званично, једно од 30 најлепших села Европе, деценијама је на “мети” десетина хиљада намерника из целог света. Окупано сунцем, бело баш као што му име говори (добило га је по белом камену, а реч Лефкара је изведена из комбинације грчких речи “лефка” и “ори” што значи “бело” и “брдо”), украшено прелепим традиционалним каменим кућама, цвећем, чипком и филиграном, незаобилазно је одредиште већине туриста који посете ово острво.

И ВЕЗ ЈЕ ТАЈНА ТАЈНЕ ВЕЧЕРЕ

Куће начичкане једна до друге и радње у којима се продају столњаци, постељине, завесе, лепезе и ручни женски сунцобрани…

Баш ту међу овим ручним радовима лебди и један детаљ, тајна Леонардове “Тајне вечере”. Реч је о чаршаву који прекрива сто за којим седе Христос и апостоли. Види се да је бео, да има везане чворове уз ногаре стола, али о везу на његовим крајевима мало ко зна да је управо из Лефкаре.

Историја нас тако “сели” у 15. век. Тринаест година пре него што је по жељи Војводе од Милана почео да фрескослика “Тајну вечеру”, Леонардо да Винчи је отпутовао на Кипар. У документима је забележено да је 1481. године посетио Лефкару, село на падинама планине Тродос, тридесетак километара удаљено од Ларнаке. Обилазећи сеоце био је задивљен рукотворинама које су израђивале тамошње мештанке, па је купио лефкаритске везове и чипке и узорке понео са собом у Милано. Колико је био импресиониран умећем везиља из Лефкаре, сведочи и то што је мотиве овог ручног рада осликао на “Тајној вечери”.

Традиција израде овог веза којем је Леонардо донео светску славу, постоји и дан-данас, а жене из овог живописног села љубоморно чувају све његове тајне преносећи их с колена на колено, с бака на унуке и праунуке. Са једном баком, везиљом, разговарали смо недавно током посете овом “белом селу”.

 Жене у лефкари и данас раде овај вез

– Лефкаритски вез радим још од детињства – рекла нам је. – Материјал на ком веземо је искључиво лан беле, браон или екру што је нијанса на прелазу између беж и крем боје. А, када је реч о бојама конаца за вез, користимо само три: маслинасто зелену, плаву и белу. Научила сам да везем још као мала девојчица, а своје знање и искуство пренела сам ћерки, унукама и праунукама.

СЛИКАО ЈЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ

ТАЈНОЈ вечери, једно од највећих светских уметничких ремек-дела, од краја 15. века краси доминиканску цркву Санта Марија де ла Грације у Милану. Велики ренесансни сликар, један од највећих умова света, ово грандиозно дело површине веће од 40 квадрата (димензија 8,8 са 4,6 метара) осликавао је, четири године, од 1494. до 1498, стрпљиво, детаљ по детаљ. Више од 500 година диве јој се сви који је виде, а стручњаци анализирају њене домете од уметничких преко религиозних, па чак и филозофских.

Колико је овај вез из Лефкаре, познат под именом “лефкаритика”, а настао још у 14. веку – диван, и истовремено тежак за израду јер захтева вештину, стрпљење и истрајност, због специфичног начина бода и сложених геометријских облика испуњених везом – најбоље сведочи и признање које је добио 2009. године. Тада је овај традиционални занат чипкарства уписан на Репрезентативну Унескову листу нематеријалне културне баштине света.

Извор: Новости