Срби данас славе Михољдан, а мало ко зна шта се крије иза овог имена

Сваке године 12. октобра по Грегоријанском календару Српска православна црква обележава спомен на Преподобног Киријака Отшелника, али у народном календару и колективној свести овај дан остаје уписан под именом Михољдан. Иза ове вековне заблуде крије се фасцинантно преплитање календара, географије и народног предања.

Најпрепознатљивија и научно најоснованија теорија о настанку назива Михољдан лежи у прожимању јулијанског и грегоријанског календара, као и културолошком прожимању на подручју Балкана и Медитерана.

Наиме, у западном хришћанству 29. септембар се по грегоријанском (новом) календару обележава као празник Светог Архангела Михаила (у народу познат као Свети Миховил, Михаљ или Михољ). Са друге стране, у православном календару, 29. септембар (данашњи дан по старом – јулијанском календару) посвећен је хришћанском пустињаку Светом Киријаку Отшелнику.

На подручјима где су Срби православци и католици живели вековима помешани попут Боке Которске, Далмације, Славоније и делова Хабзбуршке монархије, датум 29. септембар природно се усвојио под народним називом Михољдан или Михоље.

Када се реформом календара за православне вернике 29. септембар померио на 12. октобар по световном рачунању времена, народ је задржао препознатљиво име празника, настављајући да на тај дан слави светитеља који припада православном типику – Преподобног Киријака Отшелника.

Ко је био Преподобни Киријак Отшелник?
Упркос томе што га народ ословљава именом Архангела, слава и икона на овај дан посвећене су великом хришћанском подвижнику из 5. века.

Свети Киријак рођен је 448. године у Коринту, а титулу Отшелника (пустињака) донео му је живот проведен у потпуном осамљивању, молитви и строгом посту у јорданским пустињама.

Историјски списи и предање памте га као неумољивог борца против јереси и човека који је доживео чак 109 година, оставши симбол скромности и духовне истрајности.

У Боки Которској и на приморју, Михољдан се од старина поштује и као заштитник помораца. Познате капетанске породице обележавале су овај дан, а обичај је налагао да морнари на Михољдан не испловљавају на отворено море како не би изазивали непогоду.

Због угледа породица које су га славиле, у народу је остао упамћен и под називом “господски празник”.

Заоставштина “Михољског лета”
Име празника дало је назив и чувеној метеоролошкој појави – Михољском лету. Народно искуство везује дане око 12. октобра за последње топле, сунчане и стабилне јесење дане. У традицији српског села, Михољдан је означавао крајњу границу за завршетак свих пољских радова и спремање летине пред долазак праве, хладне зиме.

Веровало се да послове у кући на сам празник не треба радити, али да је сваки рад напољу који припрема домаћинство за зиму благословен.

У нашем народу верује се да су људи рођени на овај дан посебно надарени, благословени и срећни у животу.

Према народном веровању, данас се не ради по кући, али ваља завршавати све послове изван четири зида, како би се спремно дочекала зима.

Извор: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/246988/miholjdan-zasto-se-praznik-12-oktobra-tako-zove/vest