Светост, лепоте и духовност манастира Драча
Ако вас врелина јулског сунца ових дана поведе у природу и хлад бајковитих шумадијских села, једно од њих које би сигурно требало да посетите јесте Драча, недалеко од Крагујевца. О потенцијалима и богатствима овог места већ смо говорили у претходном броју. Овога пута, за све вас које занима мир и светост српских манастирских имања представљамо манастир Драчу.
Комплекс овог манастира је проглашен за споменик културе од великог значаја. Разлози за то су бројни. Најпре, занимљива је историја манастира Драча. По предању, на свега два километра западно од манастирских капија, налази се гроб светогорског монаха Јова. Њега су након смрти његови ученици желели да однесу на Свету Гору и тамо га сахране. Међутим, када су се упутили тамо, запрежна кола су се заглавила на месту данашњег манастира Драча. Даље нису могли, па су одлучили да га сахране на овом месту.
Над његовим гробом је подигнута црква, коју су Турци порушили у 17. веку. Касније је, оберкапетан крагујевачки Станиша Марковић Млатишума 1734. године подигао данашњу цркву, у знак захвалности, јер су му се над гробом Јова светогорског исцелили синови који су били болесни.
Оно што је посебно занимљиво и што би и данас био подвиг, а камо ли у 18. веку, јесте да је он цркву зидао, како натпис на фресци стоји, од 27. маја до 6. октобра. Дакле, непуних 6 месеци. Наредне године је за мање од 120 дана црква комплетно осликана.
Црква је рађена у облику триконхоса, са полукружним апсидама споља и изнутра. На западу је мали нартекс, а изнад централног дела наоса се уздиже витка купола. Доњи делови грађевине зидани су од пешчара, а горњи у комбинацији камена, опеке и сиге.
Уметничка дела Драче
Сликарство манастира Драча, представља непроценљиву вредност. Драчки живопис је најрепрезентативније зографско дело, створено у Србији у 18. веку. По свом репертоару, распореду и иконографији, близак је српским средњовековним манастирима. Стилске карактеристике живописа повезују драчке мајсторе са Светом Гором, па је врло вероватно да су и они стекли своја сликарска знања управо тамо.
Међу бројним фасцинатним иконама, у Драчи се налази и чудотворна икона Пресвете Богородице Ахтирске. Она је донешена у манастир из Македоније, тачније из Охрида почетком 18. века. Једна црква је изгорела у Охриду, а икона је остала у пепелу несагорива. Тадашњи игуман драчки Леонтије пролазећи кроз Охрид пронађе икону у пепелу и донесе је у манастир Драчу. На Ахтирској икони приказано је како се Пресвета Богородица моли пред Господом Исусом Христом, њеним Сином, распетим на Голготи. Иако предсказује страшну смрт свога Сина, Пресвета Богородица има блажен и миран лик пун љубави. У свету постоји десет оваквих икона. Ми имамо ту радост да је једна од њих је у нашем манастиру.
Допринос Томе Вучића Перишића манастирском имању
Тома Вучић Перишић био је један од најмоћнијих, најутицајнијих и најбогатијих људи у Србији у време династије Обреновић. Био је настањен у Вучковици, старешина- кнез кнежине Груже у периоду 1822.-1830. Целог живота залагао се за интересе његових гружана који су му увек били верни и захвални- „и камен у води и лист у гори био је за Тому Вучића“. Био је велики добротвор и задужбинар у гружанском крају – задужбина му је црква у селу Закути, а обновио је и цркву манастира Драче.
Наиме, он је подигао црквени зворник, који и данас има видно другачили стил градње од осталих делова цркве. У његово време изграђен је и конак, а у непосредној близини манастира је 1856. године подигнута школа, која је до 1968. године била у функцији. Та зграда је скромних архитектонских вредности, зидана од камена и опеке и сматра се да је она најстарија школа у овим крајевима Србије. Због тога и свих осталих манастирских богатстава, манастир Драча је важио за главно културно средиште у овом делу Србије крајем 18. и почетком 19. Века.
„Домаћин“ манастира Драча
На уласку у овај манастир доћекаће вас ведар лик Јерумонаха Омуфрија. Он се након две године искушеништва замонашио у српској царској ставропигијалној лаври манастиру Хиландару. На Ваведење 2000. године, по благослову цариградског Патријарха г. Вартоломеја, рукоположен је у Хиландару у чин ђакона од стране Митрополита Амфилохија. Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије рукоположио га је 2005. у јеромонаха, а узвео у чин игумана 2009. године.
Сахрањена је као странкиња, ван сеоског гробља а данас њене неуништиве мошти лече
Студирао је теологију и историју уметности. Пише о животу на Светој Гори. До сада је објавио 3 књиге – “Отуђена добра”, “Светогорски богослужбени устав” и “Светогорски кувар са причама”. Последња књига настала је као плод петнаестогодишњег прикупљања светогорских рецепата и пригодних прича из живота светогораца.
Данас је јерумонах Омуфрије и један од важних чувара шумадијске традиције и културе. Заједно са неколико монахиња праве чувене мелеме од лековитог биља из околине Драче. Неке од тих биљака се и гаје на манастирком имању, а скоро сваку од њих можете пробати у комбинацији са врхунским манастирким крављим сиревима и качкаваљима, у домаћој лековитој ракији, моћном меду, или свемогучем манастирком вину. Сви ови производи могу се и купити на манастирком имању.