Савиндан један од најлепших и најважнијих српских празника

Српска православна црква, школе и ђаци 27. јануара славе Светог Саву, просветитеља и првог српског архиепископа. Протођакон Младен Ковачевић рекао је за РТС да, осим тога, што је Свети Сава запамћен као учитељ, просветитељ, државник, дипломата, први архиепископ наше цркве, он је пре свега Христов подвижник, неко ко је својим ликом и делом показао и доказао тај јеванђелски идеал.

У историји и духовној традицији српског народа готово да нема личности која је толико присутна као што је то Свети Сава. Kоја је тачно симболика обележавања Савиндана?

Светог Саву прослављамо као светитеља цркве, пре свега. Дакле, литургијски, поштујући његову успомену, јер црква констатује чињеницу да је неки светитељ прослављен, али Господ је тај који прославља.

С друге стране, ми смо имали тај благослов Божји да су наша традиција, наша духовност, утемељене на обрасцу једног таквог светитеља и стога је та прослава светосавског празника много шира и богатија, свечанија него што то бива у неке друге дане.

Kада кажемо светосавље, шта тачно мислимо у духовном смислу? Шта то значи?

Kада кажемо светосавље, отац Јустин Поповић је говорио да је то православље српског доживљаја и стила. То би значило да су наша култура прожета, сва наша традиција, духовно, културно и национално наслеђе прожети том мишљу Светог Саве. У духовном смислу, а то је оно што је темељ, оно што је најважније, то је пре свега подвижничко дело Светог Саве.

Илустрација: Немерљив је значај и улога Светог Саве за српски народ 

Јер ми веома често заборавимо да поред тога што је Свети Сава запамћен као учитељ, као просветитељ, као државник, дипломата, као први архиепископ наше цркве. Он је пре свега Христов подвижник, подвижник јеванђеља, неко ко је својим ликом и делом показао и доказао тај јеванђеоски идеал. Отишавши на Свету Гору, живећи по најстрожим правилима монашког живота.

Kоја су то утемељења која су забележена у предањима и у књигама када је реч о самом светосављу?

Народно предање изузетно је богато. Постоје многе песме, приче, па и касније ауторске песме новијег датума које говоре о Светом Сави. Међутим, најважније у његовом наслеђу је оно што је само он оставио. Дакле, пре свега ту мислимо на Жичку беседу која је забележена код његових хагиографа, код његових биографа у житијима.

Затим, правила монашког живота које је Свети Сава писао за манастир Хиландар, манастир Студеницу, устав о читању псалтира, његова лична преписка – то је оно што нам заиста сведочи о његовој личности. А личност је увек носилац тог благодатног искуства и то је тај темељ.

Национална историја, национална култура се надграђује, али темељ је увек човек који у себи носи Христа, који живи Христом као што је живео апостол Павле, као што су живели сви светитељи, па и наш Свети Сава.

Kолико дело, колико мисли и све оно што је урадио сам Свети Сава може и данас да надахне свакога од нас?

Оно што би вероватно била најважнија, можда једина порука светосавља данас јесте да се држимо јеванђеља Христовог. У последњим речима које је можда Свети Сава написао игуману Спиридону и игуману студеничком, он му не говори неке крупне пароле. Ми живимо у времену парола, у времену фраза.

Он му каже – моли се чедо, моли се и за мене као што сам се ја молио за тебе. Шаље му крст и појас. Kрст као симбол нашег крста, који свако треба да понесе и појас као симбол унутрашњих подвига.

То нека нам буде пример верности јеванђељу Христову. Ако све то схватимо и доживимо као верност јеванђељу, а јеванђеље је врло једноставно и све су велике ствари, оно се сведе на две заповести.

Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом, умом, снагом својом и љуби ближњег свога као самога себе. То је и била и остала и данас је и биће порука еванђеља Христовог али порука светосавља.

Свети Сава је рођен као Растко Немањић. Био је рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата, први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске Жичке архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник.

Сматра се једном од најзначајнијих личности српске историје и оснивачем српске цркве која га слави као свеца.

Сматра се, такође, зачетником српске средњовековне књижевности, стога је и заштитник просветних установа.

Легенда каже да је Стефан Немања у Дежевској долини боравио када није ишао у војне походе или бранио границе жупаније. Анастасија је ту родила све шесторо деце.

Одрекао се световног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Србију се вратио 1208. године да потпуно измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом преносећи основне верске и световне поуке.

Иза себе је оставио више писаних дела. Најзначајнија су “Житије Светог Симеона”, “Kарејски типик”, “Хиландарски типик” и “Студенички типик”, као и “Законоправило”.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност српске цркве и српску архиепископију.

Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију.

Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.

Савин култ је у народу био јак због чега је у време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан-паша наредио да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.

Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу.

После полувековне забране, 1990. године поново се обележава као школска слава.

Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева.

Веровања и обичаји
У многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и пре њега се постило седам дана.

Многе занатлије у Србији сматрале су Светог Саву својим заштитником и узимале његов дан за еснафску славу. Уз то, и пастири су га сматрали својим заштитником, па су многи обичаји везани за данашњи празник у вези са вуковима и стоком.

Постоји много народних веровања у вези са Савинданом, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји.

Још једно веровање каже и да се пред овај дан стока не сме терати у шуму јер ће иначе све пострадати од вукова.

Уз то, данас ништа не би требало радити оштрицама и сечивом како би вуковима чељусти остале склопљене. Веровање налаже и да жене данас ништа не треба да боје у црвено како вукови не би поклали стоку.

Име Светог Саве носе многи топоними, као што су Савина, Савиница, Савина вода, Савина греда, Савина стопа, Савин извор, Савин поток, Савина страна, Савин кук, Савино почивало.

Извор: https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5353460/zbog-cega-se-savindan-obelezava-kao-jedan-od-najsvecanijih-praznika.html

https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5354463/danas-se-slavi-sveti-sava—svecane-akademije-u-beogradu-i-skoplju.html

ФОТО: Facebook/ Пријатељи манастира Хиландара