Молитва Светом Димитрију пружа утеху и наду у излечење

Српска православна црква и верници славе данас Светог великомученика Димитрија, који је у народу познатији као Митровдан. Ово је једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим местима.

Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства. Рођен је у Солуну, за време цара Максимилијана. Игнорисао је царево наређење да прогони хришћане и јавно је проповедао хришћанство.

Када је цар чуо да је солунски заповедник хришћанин, наредио је да га баце у тамницу где је мучен и погубљен. Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили. На месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.

По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви.

И данас се верује у лековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је потом свети Димитрије “бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа”.

Светог Димитрија, осим Грка, посебно славе Руси и Срби. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви.

У Србији је Светом Димитрију посвећено 120 храмова укључујући и цркву у Пећкој патријаршији и капелу у манастиру Високи Дечани. Легенда каже да је гроб светог Димитрија одисао босиљком и смирном због чега је назван Мироточиви. Према предању, као заштитник Солуна он је чувао град од земљотреса, болести и опсада, а његовим моштима се поклонио и Свети Сава који је целивао његову часну руку.

Верује се да Свети Димитије помаже болеснима, да слепи прогледају, а утеху и лек проналазе и оне од којих су лекари дигли руке. Верује се да помаже свакоме ко призове његово име, посебно на данашњи дан.

Молитва Св. Димитрију:

„Свети и славни великомучениче Христов, Димитрије, брзи помоћниче и топли заступниче онима што ти с вером притичу! Одважно стојећи пред небеским Царем, испроси нам од Њега опроштај сагрешења наших и избављење од свепогубне болести, од земљотреса, од потопа, од огња и мача и од вечне казне. Моли Његову благост да буде милостив према овом граду, према овој породици и свакој земљи хришћанској. Измоли нам код Цара над царевима победу над непријатељима и васцелој држави мир, спокој, чврстину у вери и побожни напредак. Нама, пак, који поштујемо твој часни помен испроси благодатно укрепљење за добра дела да бисмо се, угодивши њима нашем Господу Исусу Христу, твојим молитвама удостојили да наследимо Царство небеско и да Га вечно прослављамо са Оцем и Светим Духом. Амин.“

Илустрација: Светог Димитрија, осим Грка, посебно славе Руси и Срби

Обичаји и веровања
Народна веровања кажу да уочи Митровдана и Ђурђевдана треба да је свако код своје куће, јер ко тада не буде у свом дому, тај ће преко целе године ноћивати по туђим кућама. Ово се уједно сматра и најважнијим митровданским обичајем. До Митровдана би требало да се заврше сви радови у пољу јер се верује да после ове славе зима може сваког часа да изненади.

Овај дан је познат и према томе што су се хајдуци тада растајали да би код јатака презимили зиму и поново се састали о Ђурђеву дану следеће године. Тако је и настала изрека “Митровданак хајдучки растанак и Ђурђевданак хајдучки састанак.”

Ако 8. новембра којим случајем пада снег, каже се да је Свети Димитрије дошао на белом коњу, а верује се да ће се снежни прекривач задржати све до априла. Ако је облачно чека нас топла зима, а ако је пак ведро, према народном веровању, зима пред нама је оштра.

У Србији постоји и веровање да на Митровдан не треба грдити малу децу, колико год да су погрешила или била безобразна, јер ће наводно онда целе године бити несташна.

Сељаци у Шумадији на Митровдан од давнина у сваки угао собе стављају белутак да их брани од мишева. Жене на овај дан не дирају вретено, чешљеве и маказе.

Извор: Етно Србија

ФОТО: Printscreen Facebook/ Пријатељи манастира Хиландара