Манастир Дубничка Пресвета Богородица и извор лековите воде Богородичине сузе

Данас, после 18 година, после хиљада утрошених радних сати, бројних донација и више милиона помоћи, манастирски комплекс Пресвете Богородице, делује као мали рај у дивљем и шумовитом крају изнад Дубнице, чијим врховима иде граница са општином Бујановац.

Мало је познат податак да се изнад села Дубница код Врања простире Дубничка Света гора, коју чине три манастира, три заборављене светиње: Манастир Светих Петра и Павла (14 век), Пресвете Богородице (15 век) и Светог Илије (16 век).

Миле Костић Дубница, аутор више завичајних књига о Дубници и члан Црквеног одбора прича за Југмедиу да у свести људи тог краја одскаче овај други – женски Манастир Пресвете Богородице удаљен од Врања 15, а од села Дубнице 10 километара, који предњачи својим световним садржајима, архитектуром и локалним амбијентом.

„У саставу Манастира је извор лековите воде кога мештани од давнина зову „Богородичине сузе“. О тој води, њеној лековитости и исцелитељској моћи, у народу је остало на стотине прича“, истиче Костић и показује на оне које су стигле на странице новина и књига.

Лековита вода
Мештани Дубнице тврде да су, пијући ову воду, појединци непокретни проходали, слепи прогледали, они који имају поремећај у говору проговорили, реуматичне особе се усправиле, а жене нероткиње зачеле и формирале породице.

Вредне Дубничане, посебно оне који су окупљени у Црквеном одбору, ове приче су инспирисале да засучу рукаве и да 2005. године, крену у обнову три манастира, три светиње на које су поносни, уз помоћ Епархије, Војске Србије и архитекте Миодрага Миће Стојановића, који је направио пројект.

„Прво смо формирали Одбор за обнову Цркве Пресвете Богородице, а онда се за помоћ обратили Народном музеју и Историјском архиву, од којих смо добили стручне савете како да се крене у тај, нама ипак непознат посао“, сећа се Часлав Трајковић, некада активни омладинац, данас председник Црквеног одбора.

Бајка
Данас, после 18 година, после хиљада утрошених радних сати, бројних донација и више милиона помоћи, манастирски комплекс Пресвете Богородице, делује као мали раја у дивљем и шумовитом крају изнад Дубнице, чијим врховима иде граница са општином Бујановац.

„Од почетка обнове наша основна идеја је била да манастирски комплекс, са свим садржајима, буде место где ће људи да бораве, да духовно јачају, да уживају у његовој лепоти, или да ученици проводе часове у природи“, скреће нам пажњу пензионер Раша Станојевић, председник Одбора за обнову ове светиње.

Зато данас манастирске одаје имају струју, воду, трпезарију са комплетним кухињским прибором, капелу са летњом терасом за пријем од око 100 верника, а у дворишту посебне садржаје за вишедневни боравак породица са децом и мањих група.

Да би заокружили своје казивање о Пресветој Богородици, наши саговорници нас враћају на почетак приче, на извор лековите воде коју мештани одвајкада зову „Богородичине сузе“.

Од цркве до извора има мање од стотину метара, а један део пута је права козја стаза. Зато су чланови Одбора повели акцију прикупљања средстава за изградњу чесме и прилазног пута.

Живи у Аустрији, а у Србији скупља старине и има свој музеј!

Елизабета Петровић
„Инспирисало нас је писмо извесне Елизабет Петровић из Канаде, госпође чије је порекло са ових простора. Она је већ донирала део опреме, а сада тражи да направимо пројекат пута и чесме, а она ће се потрудити да у финансирање укључи што више донатора из Канаде и света“, објашњава Костић.

У том циљу је отворен жиро рачун (160-16248352 Банка интеса Врање), нешто пара је већ прикупљено, ускоро ће бити готов и пројект, па ови активисти с нестрпљењем очекују почетак радова.

„Све што смо до сада започели, ми смо и завршили, а да нико од нас није наплатио ни један сат . Зато, нека Бог подари здравље свима који се прихвате да помогну обнову ове цркви и изградњу извора наше свете воде“, каже на крају прекаљени ентузијаста, пензионер Раша Станојевић.

Први донатор генерал Симовић

Чланови Организационог одбора за обнову ове светиња, чланови Црквеног одбора, мештани села Дубница, верници и пријатељи, даривали су неколико хиљада радних сати више милиона динара.

Први и највећи донатори су: генерал Милосав Симовић, Плави камен из Врања, Ханибал из Врања, браћа Додићи из Врања, Ивица Миљковић из Дубнице, браћа Пешићи из Клиновца, Мића Стошић, икономисац из Катуна и многи, многи други.

Човек од 2.18 метара
За Дубничку Пресвету Богородицу везана је и један истинит догађај о коме се није много говорило. Наиме, током радова на обнови Цркве, мајстори су 2018. године, уз црквене одаје, пронашли необично сачуван костур човека. Стручњаци који су учествовали у ископавању, утврдили су да је то скелет човека који је био висок најмање 218 центиметара. Костур је поново сахрањен у цркви где је пронађен.

После неколико сати проведених поред ове светиње о којој се испредају бајке, има се осећај као да сте заиста иза себе оставили никада до краја исрпичану причу, зидове у које су уткане и радости и сузе, историју који вредни људи несебично приближавају новим генерацијама.

Фото и текст: Dubnička Presveta Bogorodica – i suza i svetinja i bajka – JuGmedia